Učitelj

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД џ 54

8 _______---- А Н

успешно, што образује интелектуална осећања, нема сумње, да ће она бити основа и моралнима у погледу издржљивости, прегоревања, саучешћа према другоме и свести о себи као корисном члану друштва.

Лична или индивидуална осећања треба развијати увек тако, да «стоје кад допуна друштвеним осећањима, у која долазе осећања за одржање породице, нације, опште среће и саучешћа. Иначе лична осећања, крећући се највише у правцу егоистичком, постају штетна по друштво.

Пошто је писац описао разне врсте осећања, потрудио се да објасни и "тежње. Оне се могу намирити чулним или унутрашњим (душевним) сре„етвима; ако се чулно задовоље или их какав умни успешан рад намири, после "тога настају у души пријатна осећања. Тежње чине прелаз или средину између осећања и воље или боље: осећања су им извор а воља покретна снага.

Као сметња или помоћ тежњама јесу наљони,а они су умне наклоности душе и то по највише индивидуалне. ;

Нижи ступањ тежења, јесте жудња. Она је производ осећања удруженог са нагоном.

Кад тежња добије одређен вид и ступи у акцију ради свог нами“ рења, онда тај чин или тај ступањ тежње, зовемо вољом. -

Воља је за морално васпитање најважнија радња, зато што она изводи и примењује морална начела, добре навике и благородне тежње у животу. -

Воља је производ душевног покрета или каквог мотива. Низ тежња или представа јесте првобитни узрок воље. Сад долази и радња мишљења, која оцењује моћ, искуство и успех извршења, тежња. У радњи тежња, мотива или побуда са мишљењем, у чему се огледа почетак воље, може бити сукоба и ту се долази до колебања, хоће ли се учинити овако или онако. Тај моменат производи брзу одлуку или намеру, ако нема противпобуда, које отежавају решење за извесан посао. У противном елучају тежње остаје само неисиуњена жеља. -

Чим овако тежње постану намере, почиње рад. У даљем току рада сметају против-побуде и непријатна осећања, ако је рад неуспешан.

Моменат одлучивања за тежње или против-тежње најважнији је за моралне радње. Јер могу при решавању за неморалну радњу и не долазити у сукоб с неморалнима моралне побуде, а то је безобзирно срљање у зло. С тога и рад васпитача треба да образује овај акт душе, дакле колебање, тако : да при тој радњи буду јаче моралне побуде, те да се ум. увек брдо реши за моралне радње, или да бар ове униште неморалне намере. Ако се почетно васпитачево упућивање брзо претвори у самоодлучивање код ученика, онда је ујемчено код њих и морално васпитање.

У радњи воље треба више да превлађује разум, а осећања да затреју моралне побуде, кад су оне у борби против неморалних.

Решавање за пријатан рад брже је но обратно; и ту учествују по највише осећања, но може бити намере и за индитерентан или непријатан рад, а ту је мотор — разум, који прате интелектуална осећања,

4