Učitelj

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 465

10. одељак: „Моја башлица“ је веома леп пример сеоској младежи за подстрекавање на рад у пољу и на уживање у таквоме раду, у коме ће цео свој век провести.

11. одеља«: „Калемљење воћа“ је највећи. По величини и по вредности овај би одељак могао бити засебна књижица. У лепој причи са сликама износе се овде поуке: за што се воћке калеме, како се калеми, и кад се калеми, како се калеми чувају и т. д.

У 12. одељку: „Моја радионица“ износи се, како се могу израђивати простије За ОРАЦаИ не справе и друге потребне ствари од дрвета и сламе.

'Треба имати на уму само тај Факт, да већина наших сељака купује готове: виле, лопату, грабуље па чак и држаљице за мотику и секиру, које су са стране донете, и можда од српског дрвета израђене, па да се лако увиди, од колике су вредности овакве поуке, нарочито сеоској младежи.

У 18. одељку: „епа наша домовина“, у облику ђачког писма описује се излазак ђака с учитељем на Авалу, разговор о рекама, 0 планинама и местима српским, о српским јунацима и њиховим јуначким делима, те се тиме загрева љубав у омладини према отаџбини.

14. одељак: „Ко је Србин“ одвојио је од свију осталих, како по својој вредности та и по уметничкој обради. У лепој и занимљивој причи изнета је и престављена је наша српска национална заједница. Нарочито је леп разговор Бошњака (брдара) са децом из Краљевине Србије, а поздрав српчета Бранка, Бошњаковог сина Иву, мами родољубу сузу на око.

У 15 и последњем одељку: „Смрт мога деде“ описује се смрт доброга и мудрога деде, па у порукама које деда на умору даје укућанима, износе се мудре п корисне поуке: о домаћој слози, о узајамној И о вредноћи, о чувању задруге и др.

ЕУ

Као што се види, садржина је ове књиге одабрана а распоред леп. Садржина је тако обрађена да се без икаквог претеривања може рећи, да је књига потпуно уметнички израђена.

Наше је уверење да је: „Ђаковање-Царовање“ права „златна књига“ у потпуном емислу, за српеку младеж, а нарочито је сеоску омладину, да је то најбоља од свију досадањих дечјих књига, да је најлепши цвет у врту наше дечје књижевности, и да се њиме можемо поуздано подичити чак и пред страним светом, у коме се дечја књижевност гаји већ од неколико стотина година.

Писац пак њен, г. Дим. Путниковић учитељ, овим својим изврсним радом, осветлао је образ српекоме учитољетву, а себи заслужио угледно место међу првим и најбољим раденицима на пољу наше дечје књижевности .