Učitelj
Х
НЕКРОЛОЗИ
Војислав Ј. Илић. Месеца Јануара т г. умро је у Београду у 37. години живота Војислав Ј Илић. Он је бпо једли од најбољих наших млађих песника, који је у необично лепим стиховима опевао прошлост и славио врлине, које вечно трају. Као такав био је он и сарадник нашег дечјег листа «Мале Србадије“, у којој има неколико његових лепих песама, а парочито она „Ко удари тако позно.“ Пок. Војислав био је неко време и учитељ српске школе у Турни Северипу, а умро је као секретар српског конзулата у Приштини, Џоштоваоци његове појезије купе прилоге за споменик покојнику, и спремају се да му издаду у ваљаном издању целокупна, дела. И ми му као српском песнику, и нашем сараднику велимо: слава ти неумрли Војиславе.
=
Др. Фрања Рачки, чувени хрватски псторик и председник Југославенске Академије знаности и умјетности, умро је месеца фебруара т г. Родио се 1829 г. у Фужинама у ријечкој жупанији у сељачкој кући Свршивши претходне школе учио је више пауке у Пешти, где је 1848. напустио учење и отишао у Сењ, те свршио богословију. За тим је у Бечу слушао словенске и туђе језике. 1852. је постао свештеник, а 1859. доктор богословије. 1860 г. истакао се као политички радник на загребачком сабору и у штампи, а 1866 г. постао је председник Југославенске Академије. Рачки је био врло погодан писац на пољу историје Срба и Хрвата и сем неколико крупнијих за се штампаних радова, „Радови“ Академије обилују његовим чланцима Најважнији му је рад „Долазак Срба и Хрвата на Балк. полуострво (Вотђа шлић Лоуепа ха пеодујарогћ), Рачки је био копча књижевне слоге између Срба и Хрвата и једап од праведпих оцењивача историско политичких заслуга једних и других. Слава му и вечан помен,
ж
Милић Симовић учитељ сахрањен је 13, Фебр у Београду. Том
приликом изговорио је на гробу Милићевом ову беседу Чед. Тодоровић ђак учит. шк,
Ожалошћени зборе.
Пред нама лежи тело Милића Симовића учитеља царевачког... Угаси се још један живот, умре још један добар друг и учитељ, — угаси сеи оде један живот вечном пристаништу, куда иду сви смртни.
# (ови некролози изостали бу из пр. свеске збот сувишног материјала који је морао ући у ону свеску, |