Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 107

васпитаникову тако, да целокупном његовом унутрашњошћу владају т. 3. моралне идеје, које ће бити мотив вољи, која ће из тога, наставом стеченога убеђења, произаћи помоћу интереса. Циљ је настави. дакле, моралност помоћу стварања многостранога интереса. Али није довољно да васпитање створи само убеђење, већ да из тог убеђења. произађе морална воља. Разуме се да се то стварање убеђења наставом чини под условима, који су потребни, да наставом створено убеђење пређе у моралну вољу. Ти су услови интереси“) за следовање по ономе, што се наставном грађом добије. Али то није довољно, па да из убеђења произађе морална воља.

У развоју моралне воље (што је једно и исто и моралног карактера) има да се изврше два процеса. Први је, према Хербартовим погледима, да се створи убеђење, које би руководиле моралне идеје, а други је, да се то убеђење примени, да пређе у вољу. Први процес посао је наставе, а други процес посао је непосредног васпитавања.

А трећи део, управа с децом, има задатак да у току васпитног процеса отклони све препреке, па било да те препреке долазе с телесне или духовне стране, што се постизава превентивнем мерама, ако се одржава нормално стање стварањем услова, који су за нормално стање у васпитавању неопходни, или репресивним мерама, ако се појави ненормално стање. На тај начин тај трећи део васпитања, ако са и он уброји у васпитање, дели се с једне стране према обиму на телесну (спољашњу) и духовну (унутрашњу)ј“) управу а по квалитету свога деловања на позитивну управу или одржавање. потребних услова за правилан ток и успех васпитног процеса и негативну управу или угушивање ненормалних појава у васпитавању ако се појаве.

Овај део васпитања неки педагози и не убројавају међу остале делове педагогике, јер она се не бави васпитним процесом, већ одржавањем услова, који су за тај васпитни процес потребни, а васпитна корист од управе с децом може да буде само посредна у посредним врлинама. Међу те педагоге спада и Цилер“), који је у својим „педагошким предавањима о општој педагогици“ истина унео

2) ууШтапи дели интерес на пнтерес за примање настав. градива и на интересе у гор. смислу. Овде се «интерес» употребљава у смислу следовања. В. Бад Мотбгасе. стр. 8.

8) Џ. „Ботић, у својој расправи «ШЕ. дисциплина» (етр. 11. и 13. обе ове управе назива «спољашња» дисциплина, а под «унутрашњом дисциплином» разуме“ непосредно васпитавање. Ми се с тим, као што се види, не слажемо.

4) т. гађет, Верћегиро дег Ктдег. 5. !.