Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 247

сер развијао теоријски, а Толстој покушао да у својој школи изведе практички, овде су у пуној мери примењене. Пропустићемо одељак овога чланка, у коме се говори о васпитању у породици, да би смо се дуже могли забавити одељком, у ком се говори о васпитању у нижој основној школи, јер је он у овом чланку најважнији и најинтереснији. Ове школе посећују сва деца, и мушка и женска, без разлике друштвенога положаја, чим наврше 7-му годину. Рад се у школи почиње изјутра у 9 и траје до 11 часова, па се опет наставља од 2 до Зу, часа. Преко недеље ученици имају одмора суботом после подне. У свакој школи има више разреда, али ни у једном не сме бити више од 30 ученика-ца. Наставници у овим школама могу бити и једнога и другога пола, али је женскиња више. Узрок је томе, практичан дух Американаца, који се одаје радије индустријским и лругим предузећима.

Разреди су доста тесни, рђаво намештени и снабдевени. рђаво проветренп, а излази им свима воде обично у један велики ходник, који служи у исто време и као вежбалиште за гимнастику и као место на коме се ђаци одмарају или играју после предавања. Овакав је незгодан распоред свих школа у Америци.

Приступ је у разреде слободан. Дечји родитељи посведневно улазе унутра и њихово присуство ни мало не збуњује ученике. Деца као дати не примећују да је још неко ту, осем ако треба да се поздрави онај који улази или излази. Страпци који би хтели посетити ове школе, треба само да се обрате управитељу - љци за допуст који се увек најрадије даје. Деци је тако исто слободно да напуете разред кад им је воља. Лична независност се поштује чак и на школским клупама. Настава није обавеза, која им се налаже, него корист која им се нуди; на њима је да даду себи о томе рачуна и да се користе, ако им се то учини да је добро. Врата су непрестано отворена, да се може и ући и изаћи; али зар баш за то, децу задржава у школи, више него што би то то могла сила, њихова жеља да се уле, ватрена, готово страсна жеља, коју никад не осећају нити су кадра осетити наша деца. Речи учитељеве прати мирна и са предапошћу, којој се доиста има рашта завидети, јер не пропуштају обратити пажњу на сваку напомену учитељеву, толико су жељна напретку. -

Ово примерно приљежање не изазива, као у нас, налање на прву награду или најбољу оцену; у Америци тога нема. Лексија се оцењује као добра или недовољна, и учепику ако добро зна, није никаква друга награда него задовољство учитељево и задовољство

а

115

+