Učitelj

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 259

један и исти ред описивања: „границе, планине, реке, равнице, места и знатне личности“. Ништа мање од онога шаблонскога познав. природе: „крава има главу, врат, труп, ноге и реп“, па то исто и код коња, овце, вука ит. д. ј

Нигде се пије одступило од реда, којим је описат први округ, а то је по нашем мишљењу погрешка, која се може да избегне врло лако: један округ треба и тако описати, други у виду путовања, а трећи путем прегледања са једне пограничне или средишне тачке, одакле се цео округ може да разгледа — разуме се по себи, да је то све лакше за децу па ма се у мислима представило, него учити оннм редом како је у књизи.

0 упоређиваљу округа по: величини, брдовитости, равницама, рекама, насељености, богаству, саобраћајним средствима -- нема ни помена, што је по нашем мишљењу неопходно потребно.

Избегавајући све те начине у писању географије, писац је држимо, случајно пао у досадно шаблонисање.

После ових општих напомена, да пређемо на садржину књиге.

Код ваљевског округа (на стр. 9). стоји: — ;У округу ваљевском има доста река. Највеће су:

Сава, на северној страни округа, што изгледа да Сава није погранична река, док на страни 8 стоји: „округ ваљевски граничи се Савом,“ .... Код река у овом округу требало је издвојити реке пограничне од река у округу. За село Бранковипу (стр. 10) писац не каже на којој је страни. Говорећи о знатним личностима (стр. 10), вели се.... упа се у почетку овога века дигну на Турке“, а згодније је рећи: „па се пре 90 година дигну на Турке,“ јер је појмљивије: „пре 90 год.“ него „у почетку овога, века“.

Код округа крагујевачког (стр. 13) каже: »„Најбродовитији је поред подунавског и рудничког округа“. А Гледићке планине и Црни Врх преме морав. округу, далеко су веђи од благих повијараца, који се спуштају јасеничкој долини и подунарском округу, и сем оног С8. краја у крагујев, окр. где су: Венчац и Букуља, према подунав. округу и нема планина. Дакле, ово је погрешно казато га северну страну.

Међу рекама у овом округу помиње се и речица: Рача,“па чак и да извире из Чумићског брда. (стр. 13). За ученике Ш разр. цео је земљопис нов речник (места), па кад се у њему на хиљаде нових речи и имена много важнијих налазе, баш је излишно било говорити што и о овом поточићу, који није кадар био да да име и своме срезу кров који протиче, него је узета река Лепеница, која већим делом тече кроз срез крагујевачки.