Učitelj

258 НАПОМЕНЕ О ПРЕДАВАЊУ

се износи и показује, а да опет не преостане ни мало времена на дангубу и расејавање. У томе се баш и састоји наставников такт у предавању. Што више такта, то више п пажљивости и успеха. Тактом се више можегодржавати пажљивост но и самом наставом.

У гласу и говору имамо још да разликујемо тон. И најбоље цредавање и с најодмеренијим гласом могло би да буде непријатно, непривлачно и досадно, ако би глас био све један те један свуда. Онда би такав глас, говор или тон био монотон, а монотоност или монотонија врло брзо умори чуло слуха и убије сав интерес. За то се глас мора. подизати и спуштати, тако, да он сам показује шта је главно а шта споредно у настави. Он мора да се управља. и по обећањима, особито естетичним и моралним. Но претераност и овде није добра, Најбоље је, да глас буде при_родан, неусиљен, неизвештачен и што је могућно пријатнији слушаоцима. Рапав, промукао и крештећи глас није згодан за наставу и предавање. Милина у гласу зове се мелодичност или мелодија. ЈПто више мелодије, то боље.

За тим да пазимо, да нам одељци буду што краћи; и што ву деца мања, то краћи. Сваки одељак ваља пропитати, те обновити и видети да ли су га деца добро разумела и запамтила. На други одељак никако не ваља прелазити док се први добро не утврди, и тако даље са свима.

Код питања ваља да пазимо, да гледамо у све учениже. И сви ученици ваља да смишљају одговор. А за то им је потребно нешто времена. За то између свакога питања и одговара треба да буде мало размака, ћутања, онолико колико је потребно да смисле одговор. Питања не смемо понављати. Ако питање ученици нису разумели, ми смо криви. Ако наставник хоће да се увери, да ли ву му ученици разумели или запамтили питање, он може тражити ла који ученик понови питање пре но што почну да смишљају одговор. Што је питање краће, то боље.