Učitelj

ПН ВН И И а

ШТА МОЈЕ ДА УЧИНИ УЧИТЕЉ У ШИРЕЊУ ДОБРЕ ЛЕКТИРЕ

“7 својој школској општини 2 [п0 НЕМАЧКОМ |

Ен = ) ~

Пре две године дана је у Србији са највишег просветног места било истакнуто питање, шта да се ради, те да се прошири писменост т. ј. да се добије већи контигенат писмених. Та појава већ сама по себи може да окарактерише наше сувремене тежње у школском животу. Међутим то би питање у Немачкој изгледало ако не омешно, а оно бар као непотребно, јер је у Немачкој неписмен човек велика реткост. Но питање, како да се сачува тај добитак у општеи на какав пут да се управи употребљавање онога, што је у школи добивено, јесте питање, које је сада на дневном реду у Немачкој, а за нас јето питање у толико важније, што је контигенат писмених много мањи и што би сваки губитак у томе погледу био сразмерно већи, него ли у Немачкој. О томе питању нам износи лепе мисли у заносном стилу један школски радник у Немачкој — Н. Глеђевћлта у листу „Немачки листови за васпитну наставу“ под насловом: „Шта може да учини учитељ у ширењу

добре лектире у школској општини 7")

Радиност! Образовање! — То су гласови, који се у последњим годинама све више и више чују из масе народа и на основу тога могло би се с правом рећи, да ни једно доба у прошлости није било, у коме би људи узвишеније

_ 5) Вејјог Н. Глеђевћта МЏаг Капп дег Бећгег хаг Уегђтенипе ешег Бејћте дег Већијстететде Фил; (Пешвеће В!анет ј. е. Отиетчем 1894. % 12, А3.