Učitelj, Mar 15, 1895, page 23

НЕОБИЧНЕ МАТЕРЕ 635

да се пре свега побрине да има добрих матера. Но из овога никако не излази, да би рђаве матере требало друштво да истреби и уништи. У сваком случају ове две три десетине жена, што их до сада споменусмо и ако су знамените, ипак су необичне матере, више као изузетак. Ми држимо, да је могуће, да нека жена. буде у сваком погледу знаменита и узорита мати, па ипак да њени синови не буду велики људи. И код самих дивљих народа налазимо примере, где-матере просто поражавају својом превеликом љубављу према деци својој. Тако на островима Таиги и Новој Каледонији било је случајева, да неке матере никако нису могле да преживе губитак свог детета. Једна жена сахранила је своју седмогодишњу девојчицу, коју је јако волела. И дању и ноћу плакајући нарицала је и призивала своју ћерчицу, док јој живот не омрзну, те сави конапац и обеси се. Њена најближа сусетка, чувши неко стењање брзо притрчи и силом је скине с вешала и поврати јој живот. Но она је тим била ужасно огорчена, досађивала и грдила сусетку што јој је живот спасла, јер се надала да ће се на оном свету састати са својом милом ћерчицом. У Гоагани умре војени управник 1876 г. Његова мати није ништа окусила 7 дана, хтевши се на тај начин уморити глађу, и ако су је од тога одвраћали сви сродници и познаници. И пошто и после толиког гладовања не осети, да јој се смрт приближује, прободе се најзад усијаним каменим ножем. (Е«подгарћее сгипјпане 409). Материнско осећање, пуно самоодрицања и безграничне љубави према деци својој не може се никако спорити. Но има случајева, да се у по неким породицама нађе и по нека свирепа мати. И у штампи су се јављали гласови о таким матерама, које су чаки своју децу кињиле и мучиле, што је на сваки начин последица освете и мржње, а пре свега рђавог васпитања њиховог. Вилхелм Фереро у „МоџмеПе Вемце“ изнео нам је десетак примера ових свирепих матера. Нека Хехели кињала је свог синчића батинама, и да не би слушала његово јаукање, загњуривала му је главу у каду с водом; морила га глађу и оптерећавала га најтежим пословима, не обазирући се на узраст и године његове. Једанпут га лонцем тако јако удари, да му плећа поломи и дете се разболе и паде у постељу, но и онда га не остави на миру, но га веже за кревет тако, да ни мрднути није могло.

Нека Келш, кад год је умивала свог сина, гњурала му је главу у чабар тако, да је дете једнако главом ударало о ивице чабра, или га је зими истеривала напоље само у кошуљици.