Učitelj

О ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ 115

да је ретка појава лулила у цетињству с тога, што је то доба кад се врши тек припрема за лудило, кад се погрешним и уопште несрећним васпитањем поступно приправља земљиште за обољење душевно, које тек доцније избива на површину Штетни васпитни утицаји на душу дечију у доба детињства још су слаби дау исто доба, у дечјем узрасту, изазову душевно обољење, али су довољно јаки да поремете правилан развој мождани, и да створе земљиште за доцније обољење. Од 167 до 2072 године најчешће се појављује оно лудило које долази наследним путем. У то доба игра велику улогу и онанија као случајан и непосредан узрок. Али писац ових редова има искуства да одове младићске куге пате често и ученици [ разреда основне школе, дакле још од 8 године свог узраста. Тада су, наравно, у доба пубертета, последице од овог зла само у толико горе. — Но најчешће се јављају душевне болести у оно доба, кад је душевни живот у опште у највећем јеку, а то је код женских између 25 и 3576 године, а код мушких од 30—407•. После 90 године напрасно опада проценат разбољевања од душевних болести,

5. Њлима узима се такође као узрок душевном обољевању, и уошште се рачуна да топлији годишњи месеци дају већи проценат лудила но ладнији. Нама овде пада на ум, како лени, „мајски“ учитељи, неће одмах с јесени озбиљно да предузму васпитачки посао, па да поступно, тако рећи неосетно, воде децу напред, да им понајлак потпомажу рашћење и напредовање мождано; већ с јесени узимљу ствар олако, отежу озбиљан рад до грожђане бербе, а по том и до Божића, па чак и до малог испита, па у мају и јуну, онда, кад су баш јаке врућине, а кад је већи учитељев и дечји мозак малаксао и заморен, запну да постигну за два месеца оно, што је за осам месеци пропуштано