Učitelj

356 КЊИГЕ И КЊИЖНИЦЕ У СТАРОМ РИМУ

књижницу, било је најзад и у моди, а пошто се слабости и слабе стране људске свагда понављају, то је и у Риму било људи, о којима се могло рећи:

„Био један калуђер, па имао много књига, а није знао шта је у њима“ (чешка народ. изрека).

Сенека вели, о томе, да људи често набављају одабрана дела узвишених умова са њиховим сликама уз то, да лепо декоришу зидове.

Прву јавну библиотеку. основао је у Риму Азиније Полио у храму слободе. Другу је основала Августова сестра Октавија. а после је и сам Август основао књижницу на палатинском брегу, те се отуда и звала МбПоћћеса рајаНпа. Доцпнији цареви увећали су им број. Особито богата и скупоцена била је ђНоћеса Шргапа. коју је основао цар Улпије Трајан. Најпре је била смештена на тројановом Форуму, а касније је премештена у Диоклецијаново купатило чије се развалине и сад виде на квириналу. За цара Константина било је у Риму 29 јавних књижница. Ну и друга италијска места имала су своје библиотеке — бар се извесно зна о вароши Тибуру и о Кому у северној Италији.

Књиге су држате у скрињама, које су се звале агтагја или |окшатепћа. Те скриње, у богатим књижницама веома украшене биле су са човечијег раста у омањим књижницама (као што је приватна у Херкулану), тако да нису биле потребне лествице. Али налазимо и тога да су била |окшатепта Тесјо (епис зтгиса, т.ј. екриње чак и до таванице. Преграде по тим екрињама називате су

латински тдез (гнезда), сарзав, Тогшћ или [осић. Богате јавне књиж-

нице биле су великољепно удешене : зидове су им украшавали слонова кост, стакло, мрамор и злато. Осем тога, књижнице су украшаване и статуама изврсних списатеља. Такав је украс имала и прва јавна књижница, што је је Полмо установио. Беху то кипови само помрлих писаца, а изузетно беше тамо и намештено попреје Влрона који је тада још жив био.

У већој је књижници ваљало постарати се и за прегледност, За тосу служила раста, поменуте артице са називом књиге, што су висиле на сваком завијутку. Књижнице су иммле и своје каталоге (тејсез), као што можемо закључити по неким вестима. Млађи Плиније, описујући своју књижницу пријатељу, вели: „Ја ћу ти бити каталог (Типдог Таса рагбћиз). Да ли је у тим каталозима и на књигама било и жигова, не може се рећи.

У сваком случају књизи се знало место, иначе писац историје не би могао напигати о Тројановој књижници: „У шестој скрињи Улпијеве књижнице има књига од слонова кости.“