Učitelj

542 - МОЗАК И ДУША

само у њима. Ниједна нам психологија не може побити уверење, ла су нам објекти дати. Када психологија указује на духовне догађаје, који одређују схватање објеката. то нам доказује само, да наше схватање ствари од нас самих зависи, а не да ствари тек кроз нас своју егзистенцију задобивају. Ми истина имамо права да исправљамо Факте нашега непосредног искуства, кад су _нам дати основи за таково исправљање; али да без основа уклањамо њихову егзистенцију, на то нисмо никада овлашћени. У том је смислу непоречно, да бела боја, коју ми придајемо сунчевој светлости, припада само нашем осећају и да су шта више и на схватање облика, у коме ми сунце видимо, на просторне односе

"у које га ми доводимо, субјективни догађаји нашега

чулног опажаја од утицаја Али ако бисмо хтели и саму егзистенцију сунца порећи, то би таково тврђење пред судом Филозофскога сазнања имало исто толико

вредности као и РТА судом обичнога схватања света“ 1.

Јер кад већ'и ово за свако тврђење тражи основ, то мора Филозофија још у много већој мери бити обазрива, те не примати тврђења без основа.

Из овога претресања излази уједно и то, да спољашње и унутрашње искуство нису међусобно ол исте вредности. Предмети спољашњега искуства морају бити од нас духовно примље и и прилагођени; начин, како их ми схватамо је с тога сасвим одређен од природе духовних догађаја, који ту делују. Наше пак властито мишљење и чуствовање су нам непосредно дати. У колико су они одспољашњих објеката подстакнути и уколико се на ове односе, садрже ти објекти само посредну реалност свега спољашње. искуства; наше мишљење и чуствовање само је непосредни и то ј.дини непосредни предмет нашега сазнања. О седишту душе, када под именом душе разумемоне посредни субјекат нашега мишљења и чуствовања, не можемо дакле у опште ни говорити.