Učitelj

О КАНДИДАЦИЈИ УЧИТЕЉА ЗА НАДЗОРНИКЕ 999

Обоје ме је ово непријатно дирнуло, јер сам видео да се ствари неверно престављају и да се без невоље потпирује распра и мржња између два сталежа, који имају истоветне интересе и истоветне улоге у животу народноме и државноме.

За то сада похитах да вас известим о правом стању ствари, те да бар вас око „Учипеља“ сачувам од овога. Потрудио сам се да видите. да је у Савету било разлога, па ма каких, ма ко лико тешки“, за некандидовање учитеља, и да по томе Просветни Савет није чинио ни из каке мржње према учитељима, а још мање да је било каке грдње и понижавања за учитеље, као што беше донео „Учитељски Весник“, који је лист препоручило миниотарство и чији је уредник члан Просветнога Савета.

Не знам, је ли Вам та моја белешка стигла на време. Али верујте, ца сам се изненадио, кад сам одмах У идућој свесци (16 тој) место те моје белешке, прочитао ону другу, написану готово у истоме духу у коме је и онау „Учитељском Веснику,“ с том само разликом што сте ту били поштедили мене. По мојему рачуау Ви сте дотле могли не само примити, но и штампати ту моју белешку. Али ипак сам мислио, можда је била завршена свеска, па Вам је било незгодно да је донесете у тој свесци.

Што нисте учинили у тој, Ви сте учинили у овој следећој, 17-ој. Но, глете сад у какоме облику! Место белешке, како сам Вам је и послао, и како сте Ви и тражили, место извешливја ВИ сте га шштампали као некако обашње зе, и то велите „од једног професора, члана савета,“ и ако сам ја почетним писменима казао и име своје! Како „објашњење“, господине! С кимсам и за шта ја имао да се објашњавам 2!...

Па онда надовезујете скоро два пут већи поговор, у коме се у главноме критикују и обарају разлози, који су у главноме руководили Просветни Савет да изостави учитеље из кандидације. И противу овога не би се имало шта. Разлози нек обарају разлоге; за то они и јесу; и тако се паметни људи и разговарају.

Али оно што ме у истини сневесељава, то је нешто друго. То је оно, што видим, да се и овде пише у истоме тону и прав: цу, са истом срџбом и безобзирношћу не само према мени но према једноме читавом сталежу, као и у „мили. Веснику“, као и у „Днев. Листу“. Ново је овде то, што већ у овој киши од напада нисам више поштеђен ни ја лично. Још одмах за овим у, „Белешкама и новостима“, у првој белешци „Просветни Савет гази закон“ г, Д. доказује, да је то и незаконштпо што учитељи

УЧИТЕЉ - 212