Učitelj

70 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

У првој глави (18—81) износи писац општу карактеристику душевно организоване гомиле. Свесна личност ишчезава, пошто њоме владају осећања и идеје што су заједничке „свима члановима гомиле. Та подложност заједничким осећајима и идејама јавља се у облику заразе. Личност, угледајући се на друге, лако жртвује своје интересе заједничком циљу. Поред тога, код личности ишчезава осећање одговорности, јер „личност у гомили добије, самом многобројношћу гомиле, осећање невидљиве силе“. (26). У кратко, личност у гомили (разуме се, душевно организованој гомили) није свесна и самостална. „Индивидуа у гомили јесте зрнце песка међу другим зрнцима песка, које ветар веје по својој вољи“. (29).

У другој глави (31—60), пошто је напред изнео општу карактеристику, писац говори о појединим особинама душе гомила. На првом месту, гомила је роб оних импулса (подстицаја) које прима, по њима ради, а нема свесне воље. И пошто су надражаји, који на гомилу могу дејствовати, веома променљиви, то су услед тога и гомиле крајње покретљиве. После тога, код гомиле је јака сугестив= ност, т. ј. лако је подложна надражају, који се зарављивошћу брзо преноси од једног на све остале чланове. За тим осећања, која исказује гомила, па ма каква била та осећања, увек су по каквоћи врло проста и по јачини врло претерана. Идеја веровања, која су гомили сугерирана, наметнута, она или потпуно усваја или потпуно одбацује, и сматра их у целини као апсолутне истине или као ап= солутне заблуде. Никаквог сумњичења нема, јер разум ту не ради. И с тога су гомиле нетолерантне, не трпе супротна веровања. С друге стране је гомила ауторитарна, т. ј. има јасан појам о својој снази и цени себе као непобедљиву. Поред тога гомиле су консервативне, пошто, услед бесвесности своје, веома цене наслеђе, традиције. На питање пак: да ли су гомиле моралне или не — не може се дати одређен одговор. Више пута дају пример поступака врло · високог морала, ма да се често пустим нагонима предају.

У трећој глави (61—74) писац говори, како идеје утичу на гомиле и колико код њих има вредности разбор, а колико уобразиља. Идеје, да би биле приступне гомилама, обично морају да претрпе преображај у смислу упрошћавања; за тим, кроз дуже време, треба да продру у бесвесност, да постану осећање, и онда дејствују. Разбора, критичког суђења, у гомиле нема. На против уобразиља је ту врло моћна и активна. О свему томе писац опширно говори, наводећи занимљиве примере. |

У четвртој глави (74—81) писац износи, како се сва уверења гомила заодевају у религиозне облике, ВАРНЕ под РОТ А 0о