Učitelj

РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА 189

се односе на облик наставе у опште: „Не тражи се овде, да се дете поучава у наукама, него да му се да укус за њих и да се оно оспособи, да може присвојити науку, кад се тај удус више развије. То је зацело главно начело доброга васпитања,“') „Дете треба да се изгуби сасвим у предмету али ви треба само да живите у детету, да га посматрате, да га непрекидно и неопажљиво пратите, да све његове мисли унапред сазнате, те да спречите оне, које оно не треба да има, у кратко, треба да га забављате тако, да оно не само да се осећа способним за рад, него да сви радује јасном увиђању корисности свога рада.““) „Није стало толико до тога, да му се истина саопшти, колико до тога, ва му се покаже пут, којим треба да иде, па да у свако доба сазна истину.““) _ Да додамо још нешто из посебне дидактике, што се тиче индивидуалних и сексуалних разлика ;“) а нарочито да · напоменемо оно, што се тиче Русовљева погледа на научнај способност жена, јер то питање има особит интерес баш у садашњости. — На питање, да ли су жене способне за дубље, спекулативно мишљење, одговара Русо овако; „Истраживања о апстрактним и спекулативним истинама, о узроцима и научним начелима, и у опште свако уопштавање појмова не долази у делокруг жена. Све њихове студије морају бити управљене на оно, што је практично; оне треба само да примењују она начела, која. је човек пронашао; треба да чине проматрања, која воде човека к утврђењу његових начела. Свака рефлексија женина, која не улази непосредно у њене дужности, треба да је управљена на проучавање људи, или на лепе науке,. којима, је предмет само укус. Јер дела генија превазилазе њене способности. Жене немају ни довољно моћи расуђи-

1

1) Стр. 139. ~ 3); Отр. 128. == 5) Отр. 176. -) Отр. 180. 2135 838.—39.