Učitelj
810 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД а А 208 2876
Ен А А ЕН И 7 а
У свесци за месец април штампане су ове ствари. ж
у службеном делу штампани су укази и претписи као и до сада, само што је марљивије и прегледније уређено, те нема оних погрешака којих је било у свескама пред овом, у којима су укази стављани у претписе и обратно. У осталом тако је и морало бити, кад је лист уређиван ван министарства просвете.
Љ “
У радњи Главног Проеветног Савета штампани су записници 689-ог и 683-ег саветског састанка. Уз први штампани су реферати д-ра Марка Т. Лека и Пере С. Павловића о књигама Минералогија, од покојног Јосифа Пецића, и Лекције из Минералогије, од Драгутина Антића и Николе Ракића. Уз други записник штампан је реФерат д-ра Стевана Марковића о рукопису Експериментална физика за средње школе, коју су поЕ. Јохману и О. Хермесу израдили Бор. Б. Тодоровић и Владимир Зделар.
И у овај део нови уредник је у уређивању унео једну веома уместну и оправдану новину, која се састоји у том што су реферати штамнани словима, која се зову »боргис без прореда«“ у место што је то до сада чињено словима, која се зову »гармонд с проредом.“
ж
У одељку наука и настава штампане су три ствари. Прва је Педалошна ходегетина, од д-ра. Војислава Бакића. Ова расправа, и ако је исцрпна и веома корисна за читаоце „Просв. Гласника“, ипак је, по нашем мњењу, могла изостати из овога листа, кад је скоро у исто време наштампана, и у засебној књизи. Ово тим пре, што нам је г. Бакић могао дати другу какву, исто тако лепу- расправу. из Педагозике или из Психолозијв.
Друга је ствар у овом одељку Ручни раду мушкој основној школи, од Јов. С. Јовановића. И ова је расправа доста опширна и исцрпна, у којој писац излаже шта би се из овог предмета могло обрадити у основној школи. Овакво излагање користно је за наше наставнике основних школа нарочито данас, кад је на неким местима већ учињен и практичан покушај за предавање ручнога рада у мушкој основној коли. И у овој се ствари после дужег теориј-
ског расправљања данас већ постепено почиње прелазити на поље практичнога рада.
Трећа и последња ствар је у овом одељку Значај Историје за самообразовање, од Н. Карјејева. Ову веома корисну и поучну расправу превеб је с руског Светислав Ст. Симић. Питање о само-