Učitelj

728 О ОНА Ј

покрет преноси нервним кончићима даље к центру и на послетку врло комплицираним путевима допире до коре великога мозга т.ј. до оног танког сивог слоја, који чини површину мозга са свију страна његових. Ми ћемо са Нц означити тај покрет у можданој кори (у центру), који је постао од спољашњег надражаја Н. Овоме Нц, одговара у психичкој области осећај О, или друкчије речено: осећај је психични паралелни процес, који одговара, Физиолошком покрету мозга Нц. Без Нц нема О. 0 правилности ове поставке можемо се без тешкоће уверити како експериментом са животињама, тако и при болесничкој постељи. Отвлонили се код животиње цела мождана кора, то нам целокупно понашање те животиње очевидно казује, да су Код ње и сви осећаји престали. Тако се исто доказује посматрањем људи, којима је повређена мождана кора, да су Код њих и ови или они "осећаји уништени и то осећаји, који одговарају повређеном делу мозга. Даље се без тешцкоће може одредити, чега заједнички имају сви надражаји, који производе покрет Нц, а тиме и осећај О, а то је: сваки је надражај покрет, или — другим речима — само покрет може надражити перифериске крајеве наших нерава. Овај је покрет час покрет тела у обичном смислу (удар, притисак), час хемиски покрет |(хемиски пренос), час покрет етра у смислу Физичком (светлост, електрицитет). И сам процес надражавања у нервном систему, који се протеже од нервних крајева до мождане коре закључно с процесом Нц, јесте по свој прилици хемиски процес. Појединости тога процеса су још потпуно непознате.

а Немогућно је одредити чисто психолошку дефиницију за онај психички процес, који називамо осећајем. Свака таква дефиниција не би могла довољно одредити осећај у пеихичком смислу. Само можемо једним нарочитим изразом згодно нагласити ону особеност овећаја, којом се овећај одликује од осталих психичких појава

(представа ит.д.. Као такав термин узмимо израз „чулна“

и!

ПА Алан а

ђе

Ху