Učitelj

~

ОСЕЋАЈ 799

живост“ и велимо: осећај се разликује од осталих психичких појава својом чулном живошћу. Последње пак даље дефинисати или само описати јесте немогућно. Само се свако може упутити на своје сопствено искуство (психичкој. Оно нас учи, да се она психичка. појава за време утецања каквог надражаја — а то је осећај — битно разликује од ових психичких појава после престанка надражаја (осећајних слика, представа), Та разлика, која се мора доживети, да би се могла упознати, јесте чулна живост. Тако смо опет дошли натраг на'психофизиолошку дефиницију, која везује осећај с каквим било надражајем на наш нервани систем.

Сваки осећај има пет главних особина.

а.) Квалитет (садржина), осећаји црвенила и зеленила, тона с, и укуса шећера јесу квалитативно различни. 6. Интезитет (јачина): осећај тона с, јесте према јачини звука. тиши или јаснији. в. Тон осећања: један осећај прати осећање задовољства |(веселостиј, други осећај пак осећање незадовољства |неугодности, жалости). Раније су ти тонови осећања, махом схватани као самосталне, осећајима координиране појаве. Постепено је у последњим деценијама година ипак продрло правилније схватање, да су ти тонови осећања подређене особине осећаја. Тонови осећања су опет међу собом различни по квалитету и интензитету. Осећање задовољства, које прати осећај укуса житког раствора шећера, јесте друкчијега интензитета и квалитета од осећања задовољства, које прати осећај акорда с-е-д. г.) Локализација и разређивање. Сви се осећајни пројецирају у простору и лакше или теже локализирају. Чим више осећаја, једновремено наступе, ова нас локализација води к разређивању једновремених осећаја у простору. Већу улогу игра ово разређивање само у области осећаја вида и додира. А. Бремено трајање. Оно одговара у главноме трајању надражаја. Под нарочитим околностима ипак може мождани