Učitelj

9 О КАЈ 785

озго до под осовину абциса т.ј. почиње прелаз у осећање непријатности. — Заплетенија је зависност тона осећања, од квалитета осећаја. У области осећаја укуса извесно је, да је слатки укус скопчан тесно с пријатним тоном осећања, а квалитети: „кисело“, „слано“, а нарочито „горко“ с непријатним тоном осећања. Па ипак нас и овде оштрија посматрања уче, да је интензитет меродаван. Ми волимо, да су нам јела мало засољена, а имало горки (пиво)

и кисели укус осећамо пријатно, док напротив концентрисани, јаки слатки раствор нам је одвратан. И овде су с мањим интензитетом осећаја свезана осећања пријатности, с великим — свевећа осећања непријатности. Увек је пак приметно, да »„горко« већ при релативно малом интензитету изазива осећања непријатности; „слатко“ на против тек при врло великом. Без сумње, то се може само фФилогенетички објаснити. Материно млеко садржава осим извесних делова претилине и беланчевине још и +7, шећерног раствора. Свако сисанче, код којега су се с осећајем „слаткога“ везивала нарочита осећања пријатности, тражило је марљивије материне груди, хранило се бољеп тиме имало боље изгледе за даље напредовање. Векови су неговали ову особеност тако, да је данас постала општом

Осећаји воњања у том погледу исто тако стоје као иосећаји укуса. И овде је пре свега меродаван интензитет осећаја : најнепријатнија воња ПОВОЉНИМ. разблажавањем · постаје пријатан мирис. — Нарочиту важност имају тонови осећања, који прате осећаје у области кожнога чула; овде су пријатна осећања значајно мање изражена, него ли непријатна. Блага топлота, лака хладовина, њежан додир изазива веома слаб позитиван тон осећања. У толико је непријатније изражено осећање јаке топлоте, хладноће, притиска, која називамо врућином, мразом, болом. Бол дакле није нарочити осећајни квалитет, већ просто специјална одредба, за осећање непријатности, које прати врло интензивне осећаје коже. У осталом говоримо по кад-кад