Učitelj

736 – ОДЕЋАЈ

и о праскавом тону, да уши заглухну, и о светлости, која, заслепљује, — што такође изазива, бол. Али је вредно пажње, што при болу кожних осећаја у нашој свести негативни тон осећања сасвим надмашује квалитет осећаја: при врло јаким надражајима топлоте или ладноће или при че-. стим и јаким механичким надражајима (нпр. убодима) мислимо да осећамо једино бол, дакле на афекцију независну од осећаја. С тога се често хтело, да се осећања бола, одреде као нарочити квалитет кожних осећаја, али се до данас нису могле пронаћи ни нарочите тачке коже за примање бола (т.ј. окрајке нерава као што је доказано за топлоту, ладноћу ит.д., нити пак какав квалитативно нарочито састављени надражај, као узрок „осећају“ бола. Такође је лако разумети, што је непријатно осећање код кожних осећаја при интензивном надражењу доспело до такве важности, која свему осталом доминира. Радња која, следује после таквог осећаја, битно зависи у погледу брзине њезинога наступања и у погледу њеног карактера од тона осећања, који прати осећај. У колико је непријатнији какав осећај, у толико брже и енергичније тражимо начина. да га се опростимо: бежимо или се бранимо. А интензивни механички и калорични надражаји су били у животињском развоју редова најранија, најчешћа, најнепосреднија и највећа опасност за животињско тело. Тој се опасности мо_рало прилагодити животињско тело; оно је морало овим надражајима брзо одговорити одбраном или бегањем. А ово је на целискодан начин тиме учињено, што је се интезивним механичким и калоричним осећајима свезано такво осећање непријатности, које потпуно доминира свему осталоме, — а то је осећање бола.

Слично овоме код кожних осећаја и код т. 8. органских осећаја тон осећања игра улогу, која доминира. У нормалним приликама, је интензитет ових осећаја врло слаб. Тек помоћу тона осећања непријатности, бола, који их прати, постајемо пажљивији према њима. — У погледу за-