Učitelj
ТЕОРИЈА ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ 743
РЕОРИЈА ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ +)
и
ТЕОРИЈСКИ основи очигледности. — ПРАВИЛНО СХВАТАЊЕ ОчЧИГлЕДНОСТИ. РАзлични оБлици очигледности. — ОчиглЕДНА НАСТАВА КАО ЗАСЕБАН ПРЕДМЕТ У ШКОЛСКОМ КУРСУ.
Основи, због којих се педагог у настави држи очигледности, у томе су, што је таква настава сагласна развићу личности и развићу науке. Није потребно удубљивати се у психологију, па да се јасно види, да су елементарни основи психичкога живота, из којих се слажу сви душевни појави, осећаји тј. така стања нашега духа, која су у тесној и нераздвојној свези са радњом наших чула. Из осећаја се мало по мало развијају виши и сложенији облици духовнога живота: представе, појмови, идеје, ниче и постаје сложенији живот осећања и т. д. Да би било кадро слободно се кретати у вишим сферама духовне радљивости, свакоме је лицу потребно задржати се доста дуго на нижим, преживети их и образовати тако да буду потпуне и јако развијене. Од једанпут се уздићи у ссеру идеја и апстракција, не створивши у напред довољну количину јасних представа, немогућно је — зграда се не подиже без темеља. Разум у човека у почетку тежи очигледности, ономе што се осећа и види, а потом тек постаје способан за апстракцију, Ако наставу треба подешавати према природном ходу развића човекова, онда је треба почињати онако, како почиње и природа — будити осећања у човека и поступно га водити апстракцијама. Заблуда би била уклањати се од овога принципа, и то у толико већи, у колико је ово уклањање веће. Очигледна настава је једини правилни и природни метод у настави, јер потпуно одговара ходу развића појединих личности.
Историја развића појединих наука води истом резултату. И наука не почиње апстрактним поставкама и Формулама, него сабирањем појединих чињеница, које се везују по њиховој сродности у групе Дуго времена наука управо и нема облик праве науке, него више личи на низ припремних радња, у којима разноврсна посма-
#%) П. Капћерев је један од најодличнијих и најплоднијих руских педагога. Оснивалац је друштва «Родитељски Круг» и душа журналу му «На помоћ матерама.> Вредан је сарадник најбољих педагошких часописа. Међу његовим делима су најбоља и најопширнија Педагошка психологија и Дидактички огледи. Ова је последња награђена златном медаљом , из ње смо и превели овај чаанчић, јер држимо да ће и предметом и обрадом својом моћи бити од користи читаоцима «Учитељевим.“