Učitelj

744 ТЕОРИЈА ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

трања, поређивања појединих, оделитих чињеница, њихово утврђивање и проверавање заузима видно место. Тек се поступно и лагано почиње из скупа Факата, сабраних без системе, рђаво свезаних и необјашњених створити права наука, као потпуно уређена дисциплина, којом се објашњује извесан круг појава, при чему нова "посматрања и проверавање пређашњих увек задржава видно место у науци. И наука је, дакле, у прво време својега бића дужа или краћа записница посматрања, а за тим се тек поступно израђују закони и Формуле, којима се она објашњују и везују у једну уређену целину, систему знања. Не треба се дивити овој сличности у раввићу, појединога човека и у развићу науке за то, што је историја развића наука у исто време и историја развића умнога не појединих лица, него свега човечанства. Очигледна је настава, одговарајући природном ходу развића личности, у исто време сагласна и са историјским развићем научним.

Али, шта је то управо очигледна настава7 Које су особине неопходне, па да се може очигледно предавати, без којих се управо такво предавање не може ни замислити 2

Најпростије је појимање очигледне наставе, да се она врши с помоћу очигледних помоћних средстава. У очигледној настави се показују или сами предмети, о којима се говори, или — и то бива много чешће — њихове слике и модели; праве се огледи, доносе се неопходни инструменти, глобуси, карте, хербаријуми и т, д. Педагог, који је снабдевен таквим помоћним средствима да се њима користи при предавању, поучава, како се то обично каже, очигледно. Очигледност ће се у овом погледу састојати у томе, да се предавање пропраћа сликама, које изазивају осећања, а поглавито утичу на чуловида, те да се на тај начин, огледима, сликама, па и расматрањем самих предмета објасни оно, о чему се на часу говори.

Таква представа о очигледној настави, врло распрострањена међу педагогима, врло је непотпуна, једнострана. Очигледност наставе, ако се овако представи, појима се само са своје спољње стране, а то је не само недовољно и једнострано, него баш и неправилно по самој суштини очигледне наставе. Потребно је јасно појмити и добро уочити поставку, да предавање, и ако је праћено сликама и моделима, још није у самој ствари очигледно. Слика, цртежа, огледа, прибора и збирака сваке врсте може бити у изобиљу, па да опет зато предавање остане апстрактно и да не одговара уму дечијем. Може се извесна сума знања довести у чисто научну систему „прелазећи од познатијега непознатијем; при предавању тако систематованих података научних могу се, од времена на време ип у по-