Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 763

да надзиравају основне школе, било преко својих чланова или преко својих нарочитих изасланика избраних из реда школских људи. Али рад ових одбора није ни из далека дао оних резултата, који се од њих очекиваху. Окружни одбори беху обичне административне установе; они беху обичан дисципљлинаран суд за учитеље, али не и центар око кога би се кретао живот и рад васколике наставе у округу. И надзор који вршаху није био свагда стручан и инструктиван. Општински одбори беху још несавршенији, неподеснији. Често је било немогућно и саставити један општински школски одбор како би требало, јер општине Француске беху мале бројем свога становништва. Све је ово упућивало на промену система надзора. Гиво је затражио од инспектора и ректора академије да се састави једна нарочита комисија за израду пројекта законског о ревизији. Чини ми се да је у том послу суделовало 470 најпознатијих школских радника Француских. Закључци те комисије обухваћени су Краљевским указом од 26. Фебруара 1835 године. Сваки је округ добио окружног школског надзорника, кога је постављао министар просвете. Рада за једног школског надзорника у целом округу било је и сувише. Отуда се од 1839—46 године дељаху надзорнички послови, додавањем сваком окружном надзорнику два поднадзорника. Најпосле 9 новембра. 1846 год. постављена су два виша, генерална инспектора за основну наставу у целој земљи.

Законом од 15. марта 1850 год. којим се установи по једна академија на сваки округ, замењени су окружни одбори, нарочитим кантоналним изабраницима, које је бирао савет академијски. Овим су законом укинути поднадзорници.

Законом од 14. јуна 1854 г. измењена је ова организација у толико, што су укинуте окружне или департманталне академије. Цела је земља подељена на 16 академија. На окружне начелнике пренете су многе дужности и права ректора академија. Стручан надзор над основним школама вршио је по један инспектор академије, чије је седиште било у окружном месту, Законом од 1882 и од 3. октобра 1886. год. надзор над основним школама подељен је међу више Фактора, од којих неки имају шира а неки ужа права и дужности.

И приватне школе су биле потчињене државном надзору. За непристанак на то, директори приватних школа строго су кажњавани. Казне су се пеле до 1000 динара.

Законом од 1887 године, надзорне власти су подељене у две врсте. У прву врсту долазе они чиниоци, који се сматрају као оп-