Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД = Пе!

за заштиту права. Овоме је друштву задатак, да чланове савеза у случају каквог судског процеса помаже саветима и новчаним срествима, пошто се претходно увери о невиности онога, који се за помоћ и савете обраћа.

Од 1. Октобра 1875 год. немачки учитељски савез издаје „РаАадодавеће ХеМитд“ као свој орган. Од те године изилази и „Годишњак Учитељског Савеза“. Садржина годишњака је у главноме ова: скуп законских одредаба, које се школе тичу, извештај делегата о раду појединих учитељских друштава, однос њихов према. централном бргану и у опште о животу и раду друштава, као Филијала великога савеза. По неки „Годишњак“ пун је прекрасног статистичкога материјала из области школина живота и уређења у другим европским државама нпр. преглед закона и расписа о телесној казни у "разним државама ит.д. итд.

Из свега овога види се, да је рад немачког учитељског савеза и огроман и разноврстан. Утицај његов опажа се у свима правцима живота народне школе. У 52 бр. „Радаговјвсће Кејогт“ доноси леп чланак, у коме живим бојама црта рад савеза, истичући нарочито големи његов значај у томе, што је он морално утицао на учитеље, будећи у њима свест о своме достојанству и значају у друштву, свест о истинском појимању својих обавеза према дужности у школи и улози народнога учитеља у маси народа.

До појаве немачког учитељског савеза беше у Немачкој доста разних педагошких друштава. Нека од њих беху поставила смер свеколиком раду своме материјално стање учитеља; друга опет тежише, да својим члановима допуне опште и специјално образовање, —_ но као што се види, сфера њихова рада беше врло ограничена, задатци врло уски. С појавом немачког учитељског савеза, умножио се не само број месних учитељских друштава, но што је главно, промењен је и сам карактер њихов. Упућивана радом централног савеза, ова поједина учитељска друштва почеше полако излазити из уских граница, својих месних интереса, и не полагаху више толико пажње материјалним потребама чланова, но истакоше на прво место као свој задатак благостање народне школе, борбу с непријатељима, њеним и заштиту од нападаја на њу; организоваше отпор према неправедним захтевима тадашњих власника и на послетку захтеваху "побољшање социјалног положаја учитељског сталежа. — једном речи, научише се да воде политику школску. -

И заиста, 65.000 људи, организовани у један општи савез, престављају већ по себи једну значајну силу. Влада поче обраћати

51“