Učitelj

998 КЊИЖЕВНОСТ

по какву кратку причицу и песмицу за децу. Овакав лист треба и ми да имамс. 5

Још излази и други додатак ЗКоја Лепзкусћ гибпусћ ргас! на пб табака. Овај лист доноси разне нацртане прегледе из жен. ручног рада, после и упуста, како се који рад почиње, ради и т. д.

И нама би један овакав лист био потребан; само на овај начин могле би упитељице, да избаце све оне стране називе, који се употребљавају при предавању жен. ручног рада у основној школи.

Могле би учитељице да, захтевају од учит. удружења, да им одреди извесну суму новаца, која би се трошила на штампање оваквог једног листа, и који би био додатак листу «Учитељу». Могао би излазити макар једанпут у два месеца, Ма Ње

зе битке опен, бапотефипо фи (а ђе вбевие, ооп. У ђер= бог фаште, Жедеипав==итђ Сика Ски. Зети. Жедад 5. Уештђег цио дејфатђ. (ду, 89 222 Сер.

Ова је књига намењена школ. надзорницима, али њена богата садржина и правилни погледи на школу и рад у истој могу много користити и учитељима. Како је и у нас на дневном реду питање о школ. надзору, то неће бити без интереса, ако наведемо главне мисли из ње,

Ењига је подељена у три дела. Први је: основни део. У њему се говори о задатку основ, школе; о васпитној насгави; о образовању говора; 0 школском реду; о наставном плану и о учитељу. У другом се делу говори с надзорнику и надзору, а у трећемо обрађивању наставних предмета,

У првом делу писац одговара на ова питања: Шта је задатак основе школе; Каква треба да је настава» Који се захтеви стављају“ учитељу у вршењу његове дужности 2

Педагогија у ошште захтева од основне школе, да буде 'васпитни завод. Ово нарочито наглашују приврженици Хербартове школе. У практици се мање или више ради сасвим противно: у програме се уноси што већи материјал, да би се што више научило; негује се само памћење. Овакво поступање највећи је непријатељ васпитној настави, која има да изоштри разум, обогати осећања, п ојача вољу. То поступање згодно је назвао Дерп ФелА: «дидактички материјализам.“ И у нас (у Србији) се признаје важност васпитној настави, а у ствари се састоји из неплодног учења голих речи.

Истина да и Учитељ. Школа ради на увађању васпитне наставе, ну како питомци исту свршавају врло млади, то им је џотребно много више зрелог суђења, а и живот има много више задатака, него што их може учитељска школа дати. Тај недостатак треба надзор да попуни.

Да би се могао рад и успех у настави и васпитању правилно ценити, мора се знати не само задатак основ. школе, већ и срества и путови којама ће она исти постићи, Према томе надзорник треба да је добар познавалац науке о васпитавању и основне школе, — дакле, да је надзор стручав. Како служба надзорникова није што и власт господара, над потчињеним (већ служба народном подмлатку), то она не сме отежавати рад нити учитељу „нити ученицима. Она их мора потпомагати, Надзор само онда врши свој задатак, ако учитељу показује поуздане путове, који воде к циљу и ако моправља погрешке. Први је захтев, да школски надзорници имају јасан поглед у суштину и задатак основне школе и да су у њој и радили. Ма