Učitelj

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ НАШЕР ШКОЛОВАЊА 285

а а.

леске, што је и највероватније. Тако је Лесковац постао српски, због којег се доцније изроди најљућа свађа и борба између Немање и браће му, а која се сврши победом Немање над браћом својом.

Град Лесковац лежи више на десној обали Ветернице, која се одмах после неколико километара улива у Мораву. На западној страни Лесковца, баш до саме вароши, уздиже се брдо Хисар, које је засађено дивним виноградима, а на чијем се подножју налази знатан део вароши, у коме су до ослобођења становали Турци, јер бу они јако волели «теферич“ = Сад у том крају, сем неколико турских кућа, живе сами Срби.

На јужном пак крају Хисара налази се величанствена црква св. Илије, којој је ударен темељ 1884. Ова је црква веома омиљена лесковчанима, јер им је она једино место за излазак изван вароши у празничне дане , а подигнули су је с највећим одушевљењем (добровољним прилозима). Ту се о св. Илији сваке године скупља силан свет, из неколико округа, на сабор, који цркви оставља велики приход.

О овој би се цркви имало много писати, али ћемо за сад поменути само то, да је црквена власт све до 1883 била противна подизању ове цркве, и чинила све могуће да име да свету да иде на то свето место, а сад у ову пркву сваке недеље и празника иду свештеник и учитељ 6 ђацима на службу. У последње време почели ву се варошани и сахрањивати код те цркве.

—_ дДесковац је, може се рећи, без добре воде, особито лети, 1 У нелој вароши вема ни једне чесме. Становници његови пију речну воду (6 Ветернице), али се ова лети не може да пије, јер у Ветерници киселе конопљу, те су приморани да пију бунарску, која је доста тешка или да копају у песку (у Ветерници) кладенце. Прво што и данас пада странцу у очи јесте то, што ће рано изјутра и доцкан у вече видети у чаршији и по свима улицама читаве редове девојака и жена, и из богатих и сирошних кућа, које на рукама које о куковима носе по два земљана крчага воде с Ветернице, за пиће или прање, а које се према потреби својој враћају више пута. Слуге пак и дечаци носе крчаге на обрамице, по 9,3, или 1.

До ослобођења скоро свака“ је кућа обрађивала земљу (њиве и винограде) и бавила св канвим год занатом или трговином. Радње у ово време не беху подељене, те је један дућанџија могао битим терзија и бакадини крчмар и што год му воља, а један пиљар — и бакалин и кафепџија и крчмар и т. д. Сиротиња се је пак и онда, као и сад, бавила још и производњом дувана, која. је свакој кући покривала цео годишњи издатак. Упоредо с дуваном гаји се и конопља, која израсте толика, да се коњаник из ње не види. С тога је у Лесковцу јако развијена ужарска радња, али је она још на ниском ступњу. Данас у Лесковцу постоји и ткачка школа, која веома много троши кудељу. ' |

— Ну, Лесковац није ни пуних 300 година остао у српским рукама. Кад оно 1459 Турци завладаше свом Србијом, Лесковац је био већ у њиховим рукама и остао је њихов све до 1877 године. Те године пак, кад оно Србија зарати с Турцима за независност, у почетку децембра Турци из Лесковца почеше да се селе -у Врање и Скопље, у намери, да. се опет врате чим сместе своје породице, те да све «метну под нож.» Али им храбри

+ турска реч; значи отворено а уздигнуто место.