Učitelj

956 долиси

знато код нас ова установа није могла да се одржи искључиво „због тога, што ђаци нису исту уредно походили, а општинска власт није хтела, да ђачке родитеље силом закона намора да своју децу шаљу уредпо у школу. Са овом главном сметњом, која је ову установу убила треба још да доведемо у везу оскудицу у ђачким књигама и др. потребама, као и у наставним средствима, која треба свака школа да има за ову школу, и изједначење учитеља у награди како оних, који раде само у једном разреду, тако и оних који раде са по два разреда и још у продужној школи, што је свакојако неправо. — Да би ове школе остале у животу, требало би надлежни, да изнађу пут и начин помоћу кога ће деца редовно да посећују ову школу са на време набављеним књигама и др. потребама. Исто тако требало би и учитељи, који раде у продужним школама, да имају известан додатак, па било то од државе или дотичне општине. — Да ђачки родитељи уредно шаљу своју децу у продужну школу, као и да им на време набаве књиге и др. потребе, за то су опет моћни олштински судови, само их треба у том погледу ставити под већом контролом и законском одговорношћу. У прошлој школској години у овом срезу било је три продужне школе, па се ни у једној није могао постићи жељени успех, из горе наведених разлога....

Лани смо у једном допицу јавили, да је при пољанској школи установљена ђачка кнњижница, па за то, што се о овој корисној установи код нас тек у последње време почео пут прокрчивати, неће бити рђаво, даи о њој речемо коју реч, после њеног једногодишњег живота. По извештају руковаоца књижнице, ова књижница до сада броји 85 одабраних дечијих књига, и листова. По утврђеним правилима књиге се разлају само ученицима трећег и четвртог разреда (и онима који су свршили школу) на седмо дневно читање. На узимање књига имају првенство бољи ученици. Да ли је који ђак читао дату му књигу, и у колико је шта из ње запамтио, о томе св уверава руковођа књижнице при примању датих књига. — Ђаци с вољом траже да читају књиге. Нарочито траже „песмарице». и илустроване књиге с кратким различним причама Књиге с дугачким причама не поднови њи"хово стрпљење, па ма како оне биле занимљиве. Наш народ у опште најрадије чита наше народне песме, па та се народна карактеристика лепо огледа и на ђацима. А и право је да се оне што више читају, јер су нам оне сачувале језик, име, па и већим делом нашу повесницу, па није право да се тако лако даду забораву. Поред тога наш је народ таквог карактера, да он најрадије воли да чита и прича баш оно, што је потекло из његове средиие. За то ни једна нашу ђачка књижница не би гребало да буде без ниједне Народне Песмарице, а нарочито без Вукових јуначких песама. Најбољи и највиднији успех, који се овом књижницом до сад постигао јесте тај, што су се ђаци средством исто тако усавршили у читању, да сад могу ма коју књигу да читају тачно, течно и логично. О овоме је се уверио и овогодишњи министарски изасланик за преглед школа. За то је за препоруку. Једина је незгода, која је се до сада запазила, што је тешко сачувати књиге у исправном стању; тим пре, што су наше дечије књиге у ошште врло слабе техничке израде. Истина да се на ово обраћа велика, пажња од стране дотичног руковаоца, али је ипак она немоћна да стане на пут овој незгоди.....

У претпрошлој школској години у овом је срезу постојала једна празнична школа (у Секуричу) са задатком, да утврди писменост код оних.