Učitelj

лоњвиси 955

код нас се дао Бог они често мењају) издао је строге расписе, па готово без икаквог успеха. Тако и садањи г. министар просвете издао је још крајем прошле школске године два строга (подвлачимо «строга») расписа у истом смислу. Коме је познато, колико муке и главобоље стаје наше наставнике савремена оправка школске 'аграде и набавка књига и др. потреба за ђаке и школу, тај може лако појмити са каквом су радошћу исти дочекали ове расписе г. министра просвете. Сваки је помислио: Е хвала Богу, барем ћу сад бити без једа и муке око решења тог питања. <— Али каква варљива нада! Г. министар послао је те расписе окружном начелнику «на најстрожије извршење“, г. окружни среском са истом препоруком, а г. срески свима општинским председницима са додатком «за неизвршење овога акта биће ми одговоран лично председник дотичне општине», и на томе се сврши сав рад око ове ствари. Наши се председници слабо боје капетанских претњи, јер они знају, да наша полиција мора скоро сваки акт претњом да сврше, па ти тај строги минисгарски распис или стрпају у архиву, или ток Форме ради спроведе школском одбору на рад у ком случају учитељ сазове школ. одбор на састанак да реши о овој ствари, а он обично реши да „треба» и на томе се ствар сврши, Кад који упита председника кад ће то да изврши; а он одговара да пара нема. Тако ће да одговори учитељу, тако капетану, тако министру. И ко му сад шта може. Он ће за све друго да има пара само за школу не, јер то је — по његовом мишљењу — нешто непотребно, нешто наметнуто, нешто — без чега се може. — Ето на чему се свршава скоро сваки министарски распис, који треба да санкционише наша општинска власт, а нарочито су у том погледу худе среће расписи министарства просвете и пољопривреде. — Џа сад нека је школа разлепљена и непрепокривена, нека ђаци немају књига и др. потреба преко целе године, нека школа трпи оскудицу у најпотребнијим стварима, — ко за то мари, сем српског учитеља, коме је усуд усудио, да век свој проведу у кињењу, једу и секирацијама. — На основу поменутих расписа о набавци књига многе су школске управе још у почетку ове годипе предале требовање полициским властима, па на то још и данас чекају (а ово је друга половина октобра), и како нам изгледа још ће дуго чекати, па опет ђаци неће моћи на тај начин да дођу до књига и др. погреба. Оно истина тешко је и оно учитељско мољакање сваког ђачког родитеља, па на особ, да набави свом детету књиге, али ипак на тај начин набави већина бар до конца септембра, а овако проће и новембар, па се до књига неће доћи. — Министарски расписи издати у овом смислу нису рђави, али само треба да нађу већу потпору и енергију у извршењу код наше полициске власти.,..

И код оних «горе» и код ових «доле» влада мишљење, ла су продужене школе преживеле своју каријеру као неподесне. Због тога се у џоследње време тако лако затварају, а не отварају, услед чега је број истих сведен на минимум. Ми ћемо имати прилике да о овим школама речемо коју више, но што то спада у опсег једног обичног дописа. За сада можемо у толико да кажемо, да су продужне школе потребне и по све корисне установе, јер су оне по најзгодније ради одржавања писмености у народу и проширења оног ђачког знања, које је изнето из основне школе. За то их треба подизати, а не уништавати, јер оне треба да живе на корист чародне наставе. За доказ да наведемо Русију и Француску, где број продужних школа из године у годину бива све већи. — У колико нам је по-