Učitelj

958 допиби

вача Српске Књижевне Задруге; да председник погоди један орман за зборсоку књижницу; да се у идућој години, поред угледних предавања, чита и по која расправа (ово на предлог Ст. М. Мијатовића); да се сви учигељи овога среза упишу за чланове. Левачке пољопривредне подружине, која је ове године установљена (ово на предлог М. К. Спасића); -— и да се сви чланови заузму око прикупљања прилога за спомен неумрлом Вуку, који намерава да подигне наше удружење у споразуму са Професорским Друштвом. Време сазивању осталих састанака збор је оставио на вољу и увиђавност самог председника. На свршетку је се повела жива реч око тога, да ли зборски састанци да се држе само на једном месту (у Рековцуј, или да се места мењају. Већина зборских чланова била је за ово друго (да се састанци држе у разним местима), али, како је председник нагласио немогућност тога, из узрока што према садашњем закону сваком зборском састанку треба да · присуствује и полициски комесар, па би сваки његов долазак падао ва, терет зборске касе(2!), — то.је збор решио, да председник пита на надлежном месту, да ли може полициаског комесара у таким приликама да замени председник дотичне општине, па ако може, онда да се зборови држе по разним местима, у противном само у Рековцу. — С овим је овај први састанак закључен. — Да напоменемо још и ово: Од неких седам до осам учитељица, колико их у овом срезу има, на збору је била једна једина. Ово није првина, _да су наше учитељице овако индиферентне наспрам наших зборова. Бивало је елучајева, да неке г-ђице нису сматрале за нужно да дођу на збор ни онда, кад је збор држан у истој школи. у којој су оне свој наставнички рад обављале. Овакав њихов поступак заиста је достојан сваке осуде, и ми га жигошемо. . На свршетку овог нашег дописа сматрамо за дужност, да напоменемо и то, да је наше напомене, које смо преко овог истог листа изнели у једном ранијем допису, како две општине у овом крају (риљачка и м. сугубинска) не шаљу своју децу нигде у школу, — надлежени г. министар узео у призрење, те је једну ошитину (м. сугубинеку) силом закона приморао, да се придружи пољанској школској општини, а друга је опет дејством истог морала у најкраћем року да подигне привремену школску зграду, што је _она учинила, те је тако од почетка ове школске године отпочела да ради и новоотворена школа у селу Риљцу. Кад би се овака енергија надлежних показала и на другим местима, онда би се број општина, које немају основну школу, свео на минимум.

Толико за сад. Ст. М. М.

Дворани 21—Х—1897. — Госп. уредниче! Од многих другова умољен сам, да им пошљем правила моје ђачке књижнице, у и главноме покажем начин, како сам успео, те да ми књижница стоји на овој висини, на којој је. Да би, у колико је могуће, одговорио жељи мојих другова, тосе усуђујем замолити уредништво «Учитеља“, да у дружинском листу изволи одштампати следеће : +

Одмах, у почетку свог наставничког рада, увидео сам, да су уџбеници недовољни, те да се писменост код свршених ђака одржи. Познато је, да сељак тешко набавља и оно, што мора, а некмоли и коју другу поучну књигу за децу или дечји лист, да му се дете што више развије и своја