Učitelj

984 ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

Народна настава била је потпуно у рукама духовенства. По варошима поникоше ордени «духовне браће», које у Француској називаху подругљиво: »јгегез 1оепогапбтв.» У Бриселу школу похађаху 3000 дечака. Сам св владика стараше за образовање учитеља доведавши у везу семинар са нормалном школом. Школски закон од 1849 делио је школу у погледу надзора на грађанску и духовну иншпекцију. Сваки 9 провинција имале су за наставу Једног провинциског инспектора. Њега поставља и разрешава краљ. Дужност

_му је да бар један пут у години обиђе сваку школу. Сви провинциски

У

инспектори скупљају се сваке године у Централну комисију. Под провинцијским инспекторима, стојали су окружни ииспектори. Овима, је била дужност, да најмање два пут у години обиђу сваку школу; да свака три меовца држе конференцију са учитељима поглавито да св увере о употребљеним књигама и методама. Свештеници имађаху право надзора над наставом у религији и моралу и право, да у свако доба посете школу. а

1878. образова, се самостално либерално министарство и оно 1879 пројектова нов школски закон у 45 чланова, који после ватрене дебате би примљен у парламенту. Надзор над школом водила је, по овом закону, општинска управа и школска, комибија. Главни надзор имали су од. владе назначени над и под инсчектори. Свака општина, је имала да се брине о својој школи. Сиромашна деца су ослобођена школарине. Спојени су заводи за чување деце са школом. За, наставу потребне књиге одобравао је школски савет а набављала их је ошитина, Општине постављају учитеље, који морају бити рођени или прирођени Белгијанци са сведоџбом о својој стручној спреми. Настава, је обухватала ове предмете: моралие поуке, читање, писање, очигледно вежбање, рачун са бројањем, дужина, тежина, основа Француског и немачког језика према месним потребама, земљопис, белгијску историју,

основе цртања, геометријски облици, гимнастика, певање и (за девојчице)

ручни рад. :

Религијска настава је остављена старању породице и свештенства. У школи се заводи ред, да се ученицима дозвољава, било пре или после школских часова у својим црквеним општинама. Закон од 1849 делио је примарне школе у три класе: 1. општинске школе, које. подиже, обдржава и снабдева општина. 2. Приватне школе, које бесплатно примају сироту децу и 3. Приватне школе, које отварају поред ошнитинских, према потреби, а у којима се уче сиротињска деца за веома малу награду. Свака школа припада школском савезу. За образовање учитеља-ица стара се држава, а спрема их у семинарима, 2 за учитеље и 2 за учитељице. Са 5 година материнек. шк. свезане су и 2 год. нормалн. шк. 7 нормалних школа издржавају епар-

хије а једну варош Брисел. Ђаци су добијали 200—400 Франака годишњег |

издржавања. Године 1845 износиле бу ове стипендије 488,594,70 Франака. Ови заводи те године бројали су 2425 ученика и то 1199 мушкихи 19216 женских.

Законом од 1876 г. нормална је плата учитељу 1000 Франака. Према 2000 Франк. имађаху 535 учитеља. Наставника је било 11863. У Белгији има 5857 разних основних школа и то наставника 5336185 што чини једну школу на 922 становника. Продужних школа има 92616. Све оен. школе посећавало је 669192 ученика. Издржање осн. школа износи 24,806428 Франака. Године 1876 од 45309 становника неписмени су 8246, знали су само писати 2015, читали су и писали 19288, били су. ба вишим образо-