Učitelj

школско КРЕТАЊЕ ПО СВЕТУ

те

да је у У-ом округу посећивање школе у пр. години било најгоре, због незаузимљивости месне комисије. Иначе је надзор НЗА школом био: довољан у 5! комисији (3 су од њих у М округу) недовољан у 57 комисија скоро никакав у 39 комисије (од којих су 14 у У округу)

Укупан средњи број изостанака био је у 1893|4 год 20 полов. дана на једног ђака а у 1894|5 19. Овај би последњи број био још и мањи, да те године није била врла сурова зима.

Главни директор сваке године похваљује или прекорава, општине за вршење одн. невршење дужности у погледу надзора. Ово има свог јаког утицаја на чланове месних школ. комисија.

тх. Бесплатност наставе. Трошкове школске плаћају општине. Плату учитељима дају пола општине а пола родитељи ђачки. За сиромашне породице плаћа општина. Школеки прирез зависи према томе Од броја деце и од плате учитељеве. Што је већи број ђака, у толико "је за дечје роди“ теље боље. Бесплатност дакле не постоји, и односи се само на сиромашне ђаке, којима општина и књиге набавља. (Уз то и друге потребе школске):

То се врши у почетку шк. године. За набавку књига израчунат је трошак

најмање по #17. на сваког ученика. Но 5 с Од 30.000 учен. тек се у, сматра као сиромашна. Ј. Прод. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

. БЕЛГИЈА

Настава у Белгији. У овом веку Белгија је морала водити ужасну борбу са црквом у погледу школске наставе, те је зарад будућег развоја од особите важности, да на овом месту речемо неколико речи о њеном развитку. Кад Пруси 1814 г. спојише уговором Холандију ба Белгијом, јавна. је настава била узрок разним трвењима јужних католичких и северних протестантских провинција. Влада је желела да управља, наставом свију ступњева, те 1817 године организова систем приморних школа на солидној основици, за годину дана подиже три универзитета у белгијским провинцијама у Шмеп-у, Сепј-у и Литиху, 2 У истој години, независно од комуналних гимназија Аћалеа, тежили су, да, извуку белгијанце испод утицаја Француског, те покушаше да их подвргну утицају холандијског језика.

Са:1830 г. почиње у Белгији један нови стадијум у васпигању. Привремена влада ове године забрани сву слободну јивну наставу наредбом, усљед чега, донесе народносни конгрес резолуцију, чији 17 члан гласи: уНастава је слободна свака противна, наредба да. се не послуша; казна за непослушност да се законом регулише, јавна настава и њена. деоба да се такође законом регулишу» (бећтаб Сезећ. Рад.) На скоро за овим изашао је закон: 1835 за универзитете, 18542 за приморно школовање, 1850. за средњо-школоку на“ ставу. Од стране ултрамонтанаца, необично је хваљено ово потпуно ограничавање јавне наставе, јер је сад опет црква постала господарица школе.