Učitelj

988 КЊИЖЕВНОСТ

Угарској, већ само оних, које спадају у опсег српске митрополије, које су у домашају српске цркзено-просветне аутономије. СО тога у књизи ништа није казано о српбким школама у Далмацији.

Писац је поделио дело у шест одељака. Овде ћемо, у најкраћим потезима да изнесемо садржину појединих одељака, те да читаоце упознамо ба списом, који треба да проуче бар људи просветне струке, а и сваки Србин кога интересује историја нашег народног културног развитка.

% Приступ. (Стр. 7—238).

Кад је Немања 1[. ујединио српске земље, онда је његов син Св. Сава основао у Србији самосталну архијепископију, народну цркву, чиме је положио темељ самосталном народном културном животу, јер манастири и калуђери у средњем су веку били једини радници на просветном и у опште културном пољу. Саградив манастир Хилендар, Св. Сава је српске духовнике довео у најтешњу везу са тадашњом источно-православном просветом, која је у Светој Гори била сасређена. И као што је Немања |. творац српске државе, тако је Св. Сава творац наше културе.

Њихови су последници радили у истом правцу. Дарежљивошћу српских владара поникоше манастири, који су доцније, кад ПР робовање туђину, били буктиње што никад не дадоше народу да из "очију изгуби сјајну прошлост и наду на бољу будућност, Краљица Једена је у двору завела школу за сиромашне српске девојчице, где су уз образовање имале и потпуно издржавање; цар Душан је у Дубровнику основао богату библиотеку, с којом је био спојен и завод за више образовање српских младића; ит. д.

После Душана је већ почело политичко опадање, али рад на просветном и у опште културном пољу никако није престајао. Чак и после Косова видимо у манастиру Манасији, задужбини Високог | Стевана, обилати рад «ресавских преводника» на пољу књижевном и научном; грађевине из тог доба, из !5. века, сведоче о тадашњем красном' укусу, о тадашњој архитектонској вештини у Срба; а још већа самосталност српских уметника из онога доба огледа се у сликарству. Српски се народ није растајао са деловањем око свога културног усавршавања ни онда, када су на њега и државу његову наилазили најмучнији часови, (

Па и кад је туђин потпуно овладао, „српски народ није подивљао, већ је очувао све особине умног и за вишу културу способног племена. Довољно је да напоменемо само народне песме, пословице и приповетке; па онда дела племенитости и великодушја из доба хајдуковања, дела вршена и према душману, кад се овај само склонио под кров Србина и ту потражио заклона и спаса, Доба петвековног робовања и хајдуковања најсјајнији је.алему нашој народној повести; то је.епос, коме је у Историји Света мучно равна наћи.

Ја свега овог писац изводи, да су у нашем народу «давно заступљене све особине, које га непобитно карактеришу као ел за с РА живот способан народ.» (Стр. 22).

2. Од српске пропасти до -сеобе. (Стр. 98—8%).

И у том очајном стању народ је наш стекао заслуга за јевропски

културни живот — сузбијајући оружјем у руци најцрњу опасност за општу хришћанску културу Р