Učitelj

742 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ =

избор васпитача и учитеља, јер по речима Платоновим „сви државни послови теку правим путем само тада, ако младеж буде васпитана,“ Децу болесну и с телесним недостацима у Платоновој држави уморавали су глађу.

Изучавању аритметике Платон је давао врло велики значај. „Наука о количинама — пише он на једном месту — даје полет умовима који су по природи троми и груби, и чини их способним, проницателним.“ Он даје математичким наукама већи практични значај у газдинству. Он сматра да је ова наука приступачна само најспособнијим младићима, а за остале је само проста. комбинација бројева.

У Грчкој су изучавали рачун врло мало ученика, и то до персијских ратова учили су се само простом рачунању. После персијске војне курс предавања свих предмета раширио се, и за време Александра Великог претворен је у теоријски енциклопедијски учбени курс, добро познати под именом осам наука: граматика, реторика, философија, дијалектика, аритметика, геометрија, астрономија п музика. Овим наукама обучавали су се сви који су тежили вишем образовању. Гимнастика и игре заузимали су најважније место у грчком васпитању.

Како сад школа са раширеним курсом, тако и пређе она примитавна, до персијске војне, била је приступачна само за слободне. грађане. Иза њих је била класа робова, којима и није до школе. По учењу Платоновом сва обвеза и сва доброта робова састојала се само у покорности и послушности према свом господару. Робови су били само беспоговорне слуге својих господара и њихове материјалне користи. Шрезрење према њима било је безгранично. У робовој души — по мишљењу Платона — „нема ничега здравога, и паметан човек никад се не може поверити робу.“

И тако, образовање код Грка добијали су само они у вишој, слободној, класи. Оно и није био одређено за све. Оно је било ка„стичко, готово у оном смислу у ком и код старих Индијанаца и Египћана. Методи предавања били су такви, да су само неки могли достићи на пример, математичке науке. Одсуство циФране системе (писменог рачунања) задавало је необичне тешкоће овоме предмету.

Ну Грчка је у то време дала Сократа с његовим питајућим методом којим се обраћао само ка одраслим. Овај први мученик за слободу мишљења и савести, узор мудрости, с његовом вером у силу разума створио је чудну систему, која још и сад носи његово име. — Сократов начин учења. Његови су диалбзи од две врсте. У једнима он доводи, помоћу вешто постављених питања, својега заблуделог супарника до апсурда, до јавних противности, и на тај начин при-