Učitelj

ПОЧЕТАК АУШЕВНОГ ЖИВОТА КОД ДЕТЕТА 2

дражи, дејствују на мрежњалчу. Ови субјективни осећаји, који само случајно могу бити, очевидно не постоје у нормалном стању, једно због дубоког сна код ембрија, а друго због несавршенства, (гасфив орпси5-а, те је тако у шта не треба сумњати — спречено простирање мрежњачног потреса ка центрима. |

Ако скупимо сад све уједно, видимо, да нити су чулни органи довољно развијени, нити има у опште прилике да буде осећаја од неадекватних дражи, па било и врло слабих. Завршне направице код живаца једва да могу спровести ове утиске ка центрима, а осим тога радња мозга. почиње, чак иу савршеном стању, тек са "удисањем атмосферскога ваздуха. Међутим не могу се одрећи потпуно развијеном Фетусу адекватни осећаји глади, угодности или неугодности у утроби, а тако истом осећаји бола што долазе од додира и притиска. Изванредна лакоћа којом ембрио реагира на утиске непријатне одраслима, јасно нам сведочи, како су опасна честа, или јака узбуђења за њега, која га буде из његова нормалног стања, оног слатког сна где ништа не снива. _

Овде се потпуно јасно огледа непосредни и узајамни однос између детета и матере, а тиме и врло тесни међусобни одношај детета и околине мајчине. Са тим утисцима који се преносе на дете почев од четвртог или петог месеца трудноће, завршићемо овај одељак мислима изврена психолога Сћ. Кеге-а.

_ Скупљање материце, проузроковано буди каквим потребом, фетус осећа у целом свом телу и одговара покретима за одбрану, који су по својој сназн различити. Све врсте дражи — слуха, вида, такнућа, укуса, мириса удружују се, помоћу мајчиног организма, на Фетусу у један општи основни облик тј. у покрет, који је у овом случају, без сумње, опште мерило за осећаје. На све те дражи изгледа да. фетус, услед своје слабости, много осетљивије реагира, него ли сама мати. Он реагира на потресе, осећаје,