Učitelj

О ЗНАЧАЈУ НАГЛУВОСТИ У ШКОЛИ 843

сврши одређени програм за извесно време, и сувише велики број ђака, чини немогућим да се обраћа. довољна пажња, на сваког ученика по наособ, а сем тога то двоје (опширност програма и број ђака) приморава учитеље да од свију ученика траже подједнаку пажњу и напрезање њихових моћи не гледајући на неједнаке умне способности и на развитак спољашњих чула. Не само да учитељи о горе ре"ченом не размишљају, него шта више и не примећују да, неки од ђака чују горе од других.

При најближем познанству са децом често се потврђује да: слаби ученици по успесима не бивају увек деца неспособна. или лења, већ да се узрок њиховог рамања налази у њиховом слуху. Из тога се види од колике је важности за учитеља да има јасан појам о слушној способности сваког ученика. Посредством слуха дете добија казне п поуке, без чега се васпитање не да замислити; објашњења за рад, који га покреће на пут к знању; она морална правила, помоћу којих дете може постати користан и радан члан друштва. Најдубљи утицај васпитачев на ученике и најближе објашњење међу њима бива срсдством живе речи, п према томе све, што томе општењу смета (глувоћај, кочи сваки успех у деце, јер задржава њихово умно развијање.

Јасно је, дакле, да нормалан или ненормалан слух има много већи утицај па место, које ђаци, по успесима, заузимају, саобразно степену глувоће појединаца.

По доказима различитих писаца, број ученика наглувих у различитој мери, колеба се између 207 — 80", |у "средњу руку 25") тј. износи четвртину од целокупног броја. ученика. О тако огромној цифри треба се размислити. Кад дакле, читава четвртина ученика пати од' једнообразности школских правила, то је нужно да се према тим ученицима, ублаже сурови педагошки обичаји, због чега учитељи морају внати, који од ученика пати од опадања слуха. У тој _цељи сва деца, одмах по упису у школу, треба да се подвргну што брижљивијем прегледу.

(5 ~