Učitelj

870 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

састојао се у томе, што је обучавање било просто не само у методу него и у предметима и средствима; програм је ограничен само па оно што је потребно; дозвољавали се равумни захтеви и искази ученика.

Ну оно што је логички излазило из саме реформације, оно на чему су настојавали и знатнији педагози ХУМ] века, и црквене уредбе, — било је уважење личности ученика, које је захтевало од учитеља пажљиво изучавање индивидуалних особина васпитаника, стрпљење, благости у опхођењу с њим, непорочне наравствености и зрелог суђења. Нико боље од Бутера није исказао мисао о значају доброг учитеља. „Немате награде, нема тога новца — вели Лутер — којим би се достојно могао наградити приљежан учитељ.“ А још Аристотело је говорио о томе: „Нема људи на земљи са већим доброчинствима од оних, који с љубављу туђу децу васнитанојн Треба напоменути још и то, да ХМ век, кога називају веком великих људи и великих дела, представља епоху, која је међу протестантима дала читаву плеаду знаменитих педагога, као што су: Меланхтон, Штурм, Неандер и други. :

Никад се није толико школа отворило као у ХУТ веку, и то не латинских, него и простонародних. Највећа. заслуга реформатора састоји се у том, што су они положили основ народне школе у потауном смислу теречи. Видели смо како су сматрали народну школу у средњем веку. Она је била на првом месту професионална школа, која је служила практичним цељима за поједине послове у држави. Протестантизам, на против, уздиже потребу школовања за све, не. само за мушкиње него и за женскиње; не само у цељи спремања способних људи за потребу клира, државп и т. д., него за сву децу. м ради њих самих. Наравно, при изучавању писмених извора по овој ствари, ми ћемо се срести с контракдицијама и међу самим реформаторима, с колебањем и погрешкама. Нове идеје не усвајају се: од једном. Остварење тих идеја наилазило је на безбројне препреке, — или у ропству које је давило сваки прогресивни корак; или у непрестаним ратовима, који су разоравали села и вароши; или у крајњој економској несигурности народа; или у немарности самога народа; или у непријатељском односу књажева и виших сталежа, према општој просвети; или у противности католичке цркве, која је протестантске школе сматрала као огњиште јереси! Ну, благодарећи сили сваке корисне идеје, негледајући на све те препоне, протестантске државе брзо су превазишле своје суседе у народном образовању, не само у количини него и у садржини. Да би се могао схватити огроман значај напретка учињеног реформацијем