Učitelj

из ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШОЛЕ ' 871

у просвети масе народа, треба упоредити цифре писмених људи у протестантским и католичким државама, чак и до скорашњег времена. У протестантским државама Европе неписмених регрута има мање: од једног процента, а у католичким рачуна се од 9 до 429 У свима протестантским црквеним уређењима ХУМ! века налазе се наредбе о установи народних школа,

Као резултат свега тога јавља се оштро одрицање свега уређења католичке школе, и, још онда појављеном клицом оног великог дела, које се данас Формулира у изразу „Свеопште образовање,“ Школа за све, а при том и за саму децу, за њихово сопствено благо исто толико, колико и за благо других — то су мисли које често срећемо код првих реформатора. Треба напоменути и то, да су Лутер и његови посљедници тражили још и уређење грађанских библиотека. Они су први прогласили право свакога човека на 06равовање, и дужност родитеља да својој деци дају потребно образовање. Главни мотив којим су се реформатори у том руководили био је искључиво вероисповедни. Сами пастори несвршавају богослужење, у њему суделује и народ певањем, општим исповедањем вере, молитвама и т. д. Што је то био главни мотив једва се може спорити, ну Лутер је истицао и друге, више општије, мотиве. „Није само да црква — вели он — има потребу у образованим члановима; друштву такође треба и образованих и вештих и мушкиња и женскиња.“ То нису биле Фразе. Они су припремили у ХУ! веку земљиште, на ком су се доцније могли појавити такви педагози, као што су: Коменски, Базедов, Песталоције и други.

Ради успешније борбе с протестантизмом, језуити, добивши 1559 год. одобрење од папе да могу заводити школе у свима католичким државама, обратили су особиту пажњу на васпитање младежи. У половини ХУШЕ века они ву већ имали 669 школа. Интереси католичке цркве и папа били су јединствене цељи које су језуити ставили за свој педагошки задатак, и у том погледу они су постигли заиста чудне ресултате. „Они знају и смеју све, све“ вели за њим папа Климентије УП. Језуитама испадало је за руком да убију код својих ученика сваку самосталност и саморадњу у расуђивању ; да им улију слепу, ропску покорност њиховом ордену; да их науче вршити безусловно и без размишљања најпонижавајуће и одвратне наредбе; да искорене све најприродније угодничке везе и односе; да истребе и саму — по њиховим речима —, недостојну родитељску љубав. Васпитаник јевуит био је туђ за све на свету, сам њиховог ордена. У њему је сасвим исчезла самостална и наравствена слободна личност, и он је постао просто оруђе у рукама