Učitelj

из школског живота 891

ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА .

МАЛИ СТРЕЛАЦ

Никада нећу заборавити !0 мај 1892 године, ни мога ђака Добривоја Миодраговића! Тога ћу се вечито сећати докле год сам жив, а ево зашто:

Био сам тада са службом у историјској Мал., у окр. крајинскоме. У очи десетога маја, саопштио сам ученицима трећег и четвртог разреда, да ћемо сутра рано ићи на Мали Мироч, који је од овог места био удаљен 2—3 часа. Тога ради те сам разреде и пустио раније, но обично, да спреме обућу и друго, што им буде требало за пут, Као програм, у овом излету, у свом бележнику био сам записао ово: „Код „руских шанчева“ ученици ће се прво одморити. Ту ће један ђак Ш раз. испричати о боју на Мал., а други ће деклемовати „Бој на Мал.“ од В. Јовановића. Уз пут ћу се разговарати о пољским радовима, који се сада раде. Том приликом казаћу ученицима о напреднијем начину обделавања земље. Ученицима ћу дозволити, да могу уз пут и певати, али свагда у пристојном реду. Код „три раста“ биће други одмор. Пошто се деца мало одморе, ту ћу држати предавање о расту. Пошто утврдим предавање кренућемо се даље. Код „Милошеве појате“ чинићемо мали одмор, и ту ћу показати деци како се калеми воће „на лист.“ Код поповог винограда биће трећи одмор. Ту ће деца доручковати, после чега ћу деци говорити о Филоксери и пламењачи. Ако узмегнем и покаваћу им Филоксеру помоћу увеличавајућег стакла. После доброг одмора кренућемо се на планину. При пењању сви ће ђаци бити пред мојим очима и на окупу. Сви морају ићи полако. Кад се попнемо на планину говорићу деци о неједнакости атмосферског ваздуха. С највећег врха показаћу им варош Н. и н-ско блато, реку Дунав и све планине у округу. После ћемо сићи код Турије (реке), где ћемо ручати. Поспе ручка одморићемо се, па за овим ћемо се вратити кући. Путем ћемо се разговарати о ономе, што је тога дана показивано. Особита ће ми брига бити да ђаци не пију уморни воду,

_да не легну знојави на хладну земљу, и да не изађу на врх Мироча внојави. На пут ћемо се кренути у 6 сати из јутра....“

Заказаног дана, тачно у 6 сати, били су сви ђаци на окупу. Сваки је од њих био пристојно одевен и обувен, и сваки је понео леба, што ћу му требати за цео дан. Радост дечија за путовањем. већ је прешла у велико нестрпљење. Са каквом радошћу деца по-

60“