Učitelj

894 дописи

Ђаци отрчаше да виде, је ли погођен јасен. „Малочас вратише ве, вичући из гласа: ;

— Погодио у сред јасена.

За. то време он стајаше поносито. Дигао главу загледа пушку.

— Па који те научио тако да гађаш, упитах га, пошто га претходно помиловах.

— Бабо (отац), одговори лаконски.

— Нека ти је жив бабо и ти с њим! рекох му и пољубим га у сред чела. То ми је био први и последњи пут да свог ђака пољубим. |

После овога сам испричао деци о ђачким стрељачким дружинама и кажем им потребу и корист вежбања у гађању с пушком. "Ту се зарекнемо, да образујемо ђачку. стрељачку дружину јошу почетку текуће школске године. Ну тај завет остаде нам непспуњен. У месецу новембру исте године, ја сам летео по Србији од места до места, као метеор. И то само за то, што нисам био друвчији....

За овим смо се вратили кући. Уз пут сам једнако премишљао о Добривоју. Камо среће, да имамо повише очева, као што је његов »бабо“, који је сина за рана научио „су чиме ће изађ' пред Милоша.“ да опере српски образ, који је јопу на Косово упрљан...

Код школе смо стигли у 5 сати по подне. |

Ст. М. У.

_ ДОПИСИ

Прокупље ! марта 1898 г. Господине уредниче, намеран сам о једном питању, да изнесем неколико погледа у нашем дружинском листу „Учитељу“ које ће, држим, интересовати наше другове. -

Питање ово дубоко засеца у живот школин, да је неопходно нужно, да му и ми наставници. и ђачки родитељи, поклонимо 08биљну пажњу — ако смо добру паше деце ради; јер су пи онп ти на којима „свет остаје“; те нам је с тога и морална дужност, да их за свет — овде разумем живот у друштву — што боље спремимо, · како би на тај начин и о нама самима, што бољу успомену оставили, а то је питање о томе ко је позван да води рачуна о Баку кад се у школу упише.

Питање није ново, на против, оно је старо онолико исто, колико и установа саме школе, те је неминовно морало заузимати пажњу школских раденика и њених пријатеља. Сваки онај, који је

,