Učitelj

долиси 895

о истакнутом питању говорио, без сумње, чинио је то у најбољој намери — у намери, да помогне школи и њеним васпитаницима. Овим смо хтели рећи, да је још далеко време, кад ће се моћи казати последња реч о истакнутом питању !... А сад, да пређемо на ствар. ·

У редовним приликама, лако је одговорити на постављено питање. Под редовним приликама, ми разумемо ово: кад дете уписано у школу има имућне родитеље — стараоце, и онда су они спора– зумно са наставником, код кога се њихово дете налази — позвани, да се старају, да им је дете, уљудно и послушно; да уредно посећује школске часове; да пажљиво израђује дате му задатке; да се увек спрема из предмета за школске часове; да је снабдевено свима ђачким потребама; да потребе брижљиво чува и да је при– стојно одевено и добро нахрањено. — Дакле, ту је подељена улога, између ђачког родитеља — стараоца и наставника. Први су — за добро свога детета — дужни снабдети своје дете са свима потребама, које су једном ђаку, по наређењу његовог наставника, нужне а наставнику је дужност, да својом наставом развија и дух и тело у детета; да га васпитава и упућује ка свему ономе, што се клони добру самога детета, како ће кад и оно порасте човек, бити користан члан друштва. — Хвала Богу, данас је врло незнатан орој, учитеља-ца у Србији, који тако не врше своју тешку, а пуну части — дужност....

Где су такве околности, па ђак нема потребних средстава, за рад у школи; или не посећује школу уредно а здрав је, наставни-, коза је дужност, да о томе извести ђачког родитеља и да му препоручи: да своје дете снабдева с нужним потребама и уредно га у школу шаље. — Не поступили по томе, за изостанке су иу данашњем закону о осн. школама, прописане казне, а псто тако треба прописати казне и за имућне ђачке родитеље, ако своју децу не снабдевају нужним потребама; само то треба тако удесити да се за извршење саме казне ангажује мало јача власт од општинске. Дакле у том случају, ето ујкратко оговора, на постављено питање.

Али узмимо овај случај — а такви на жалост нису ретки, да је дете уписано у школу, син — ћерка, са свим сиромашних родитеља; или, да је „сироче“ — без оца и мајке а опет спромашно;

чија је онда дужност, да о таквој деци води рачуна“ Треба ли им таква деца, да су снабдевена ђачким потребама, да су одевена и нахрањена итд.2% Ко ће им то све дати"

На првом месту, мислимо, да је дужност имућнијих, рођака = сродника, такве деце — ако их имају, — јер је и природно, да.