Učitelj

У

896 ј лапнси

они о њима, као својим сродницима, воде ту бригу. Хвала Богу, таквих примера има доста; а има и примера, где племенити људи присвајају сиротну децу и узимају сву бригу око васпитања и неге такве деце, на се; као год што није тако редак пример и код нас, а камо ли у другим напреднијим и просвећенијим земљама, да имућнији а племенитији људи завештавају знатне суме, за негу и васлитање сиротне деце. А шта је друго: уДом за сиротну и напуштену децу“; „Дом св. Саве и „Друштво Краљ Дечански“ за образовање глуво-неме деце, у Београду, до видљив споменик, живо дело, племенитих и заувимљивих људи“ Али, зар је опет мало примера, где рођаци доброг стања, неће ни да чују за сиротно дете свога рођака, а ни законима земаљским не могу се на то приморати; зар је мало оних на чијој сори и прелива, а у комшије често нема ни насушнога хлеба; јер је у њих срце „тврђе од камена.“7! Треба ли онда пустити, да таква деца пропадну“ Не. — Таквој деци треба, да помогне друштво, у чијој се средини находе.

Помоћ, коју друштво учини таквој деци, то милосрђе, дубоко ће се урезати у њихова млада срца и трудиће се, да постану добри чланови друштва, па ће тај зајам вратити друштву тиме, што ће

"доцније и они као зрели људи, по својој могућности, помагати оне,

којима је помоћ нужна. И, заиста, то ће по нашем мишљењу бити највећа награда, за оно друштво, које је колико, толико, потпомогло једно сиротно дете, те је и оно постало користан члан друштва.

Па које је то друштво, које треба, да помаже, сиротне ђаке своје средине и каког — Ево одговора

На првом месту дужност је имућнијих другова, да помажу своје сиротне другове у набавци најнужнијих потреба за школу као: писаћег и цртаћег материјала и најнужнијих уџбеника. Разуме се, да је дужност и самом наставнику, да их на то подстиче, јер су у деце још неразвијени осећаји саучешћа у туђој невољи и бољи Свако дете коме је Бог дао, радовађе се, да свога сиротнога а доброга друга помогне. — Другови ће неосетно и најлакше моћи помагати своје сиротне другове, оснивањем: Ђачких штедионица, где ће са својим незнатним 'недељним улогом учинити велико добро својим сиротним друговима. — Разуме се, да је учитељу дужност, да се заузме за оснивање «Ђачке штедионице«“ у својој школи и дау њој води прву реч. -

На другом месту позвана је општина у којој има школа, да у своме буџету увек предвиди извесну суму новаца и за сиротне ученике-це своје спштине. — Треба настати да се од општине пред-