Učitelj

КЊИЖЕВНОСТ 911

Да проговоримо коју о сваком овом делу г. Јовићеве Словарице на по се.

Као што најбоље показује букварска литература у основној школи целе Јевропе, најмаље је таких писаца који цртаље предмета од стране почетника сматрају као неоходно потребцо за претходно вежбање у читању и писању. А то је са-севим и појмљиво, јер збиља, ништа није несмишљеније, него од почетника већ тринаести дан! његова школовања захтевати ла прта н. пр. слику босиока, лађе, свињчета и т. д.

За наставу у пртању. усвојен је у методици само генетички метод, дакле пут најстроже поступности, А каква је то вајна поступност, кад се од почетника, који још не зна ни како ваља писаљку држати, захтева да он већ петнаестог дана свога првог посећања школе црта слику детета, свињчета и јата тица (и то ово чак у переспективи! Види Словарица од Јовића, стр. 9.). Поред таког чудног методичарства, онда се, да, богме,. није чудити што те «слике» морају да добију накарадан вид као што је н. пр. Јовићева слика свињчета, која је сложена: из једне призме, једног пра- / воуглог троугла, два оштра угла, са једном тачком као око, и једним коврчком као реп.

Ову смо карикатуру пре више година гледали у једном дечијем листу као дечију пошалицу. Овакој лакрдији може бити места у какву дечијем, забавном или шаљивом листу, али у школском уџбенику нигде и никако. Писац, који је пошао оваким путем у настави, није чудо што је свршио оном својом дидактичном вратоломијом, где он тражи да почетник, као што рекосмо, већ петнаестог дана свога првог посећивања школе црта јато тица по начену перспективе (Види 9. стр. Словарице и 68 стр. Упуства за предавање Буквара од М. Јовића). _

Сав овај део г. Јовићеве Словарице нема места у Буквару.

Пре свега постоји начелно питање : да ли је дидактично оправдано, да је неизбежно потребно наставу у читању-писању отпочињати пртањем " Цртање у почетном разреду могло би наћи своје оправдање са, дидактичног гледишта о интересантности наставе у опште каоио вежбању саморадње; али да је оно неки- предуслов, неки сопашо пе диа поп, почетне наставе У читању-писању, то у дидактици није познато. За то су у букварској литератури изузетак уџбеници са методом цртања, које води писању и читању. Стручњаку то несме бити непознато. Ну и они који су правили опите с тим методом и њиме се служили, никад ни на крај памети нису имали, да примерке и огледе за то цртање уносе у Буквар као његов саставни део и штампају га као неки увод у њега. А за то су имали и сувише разлога, јер се тиме широм отварају врата злоупотребама механизовања, наставе. За несавесне наставнике, особито у школама лишеним стручног надзора, оваки огледи у рукама сваког појединог ђака, добро су му дошли, да се он бави каквим другим послом 2 деца сама те огледе прецпртавају, у место да деци то показују очигледно, пртајући слику сами на табли по начелима генетичког метода и с децом уједно радећи.

Због тога би овим огледима било место у упуству за учитеље а не у дечијем уџбенику. у

Дакле с начелног гледишта овај део Јовићевог Буквара није ништа, до један сувишни покушај, који у стручној науци важи као изузетак, те

пе ЕН У РАИ : " Види: «Припрема за предавање Буквара», од Мих. Јовића, стр 10 62: