Učitelj
918 МОН лик во в нео СТ
кратке причице да се напише, па да је деца у сласт читају, овако је про-
машен циљ; и ми смо добили један више натегнути чланак. Певемпца под натписом: «ЏШлете> — врло је слабачак почетнички посао, ево да видите: ~
«Плете Зорка, то је лепо А постидно никад није,
Па зато се ви чудите
Што се тако крије.
А ко се то чуди“; — 'Нити сличица одговара песмици, нити песмица сличици, која је у опште рђава.
У чланку под натписом: Ред у кући — писац нам хоће да изнесе какав је ред у једној великој задрузи, па је то врло незгодно и неприродно извео у лицу једног размаженог детета, које заповеда слузи да упрегне коље у кола и да га вози у браник (ваљда забран:) и кад га овај одбије, иде тетки и тражи, да му она набере јабука, па кад му она то одрекне, онда да му умеси колача, па кад она и то неће, он се жали мајци, која му после држи читаву Филипику о кућним пословима и реду у кући. | 5
Зар се и овде није могао писац врло лепо користити, па овако красну замисао дивно извести у једној лепој пцричици у којој би изнео из живота једне угледне задруге све оне лепе особине које задруге наше имају, ито би мислимо много више утецало на дечја осећања него прича о оном пустом дериштету, које и само не зна шта хоће, а готово и писац као да је заборавио шта је хтео са горњим натписом, па нам изнео једну накараду, и напослетку ударио у оно вечно досадно моралисање, у место да је самом причицом дечицу заинтересовао, да она сама размишљају о ономе прочитаноме. У осталом, дала нам ве прилика, да на овом месту дамо израза своме незадовољству што неки дечји писци слепо подражавају ономе немачком мораливању, место да се еманципују од тога, и самостално обрађују без сугледа на те досадне писце.
Песмици «Сирочад» не одговара слика сама, јер се деци не види по оделу да су сиротиња, нити пак из израза лица да су тужна, а нису ни залутала, јер се види у близини кућа, а затим у песмици се вели :
,
«Хаљинице поцепане Цицелице подеране» ит. лд. 5
Сеоска деца и ципелице! А! шта велите; — ЕБ шта ћете кад сваки. хоће да буде песник у нас, па још дечји! Тако исто, врло површно израђен је и чланак под натписом: «Не-
послушност» — где непослушно дете без питања родитеља иде у село, пење се на трешњу пада и —- умире. Лаконски то писац износи: (А Милан је умро. — Ништа више. Зар се није која реч могла више прого-
ворити о овоме, јер ова хладноћа и лакоћа којом се износи смрт једног детета врло неугодно дира читаоца, 'Али пуста површност и хитање да књига што пре стигне пред испите.
Приличан број песмица чини нам се узет је из «Невена». Ово подгревање старих ствари нема више никаква смисла. — Ваљда има још чега за децу, а не само овај материјал што је био у «Невену.»