Učitelj

ЧИТАЊЕ РУКОПИСА У основној школи 113

стилом писати задаци. Сви писани документи намењени јавности и с тежњом да се што дуже очувају, писани су мастилом. За овај начин писања везано је дуго вежбање да се задобије потребна рутина.

4. Програмом који сад одређује суштину и обим наставног градива прописано је, да писање по једној линији онако, како ће се доцније вршити примена ове вештине, почиње у другом течају Ш разреда. То се наставља у ТУ разреду, а где има и продужне школе продужује се без нарочитог упуства, по разумевању дотичног наставника. Почесно писање се употребљује при настави српског језика, и као средство за вођење бележака из других предмета. Ретке су школе, нарочито виши разреди, у којима се методеки, с пажњом и наклоношћу, негује писање као нарочита сврха за постигнуће лепоте, тачности и брзине. Претрпаност се и овде истиче као узрок, што се не д0бијају повољни ресултати.

Кад би се од прописаног доба почело писање по једној линији, од тада би се почело и систематско вежбање за читање рукописа. Тај начин, кад је правилно изведен претходни, доцније је у преимућству од писања између две линије (које се задржава, само за часове лепог писања) ; овако је писање дуже и тиме се више вежба, има више исписаних туђих и својих мисли за навикавањеу излагању,

већи је материјал рукописни за читање и вежбању у читању, и најзад то је начин којим се служе људи за изношење својих мисли. ·

Довде смо имали читање рукописа како се врши у данашњој школи, са својим примедбама и мислима колико би се то требало допунити. Ови су рукописи, изузев учитељевог, слични, на једном ступњу развијености, с приближно истом пажњом написаних. Код'рукописа, тога времена, из основне школе, жеља је ученика по захтеву и упуту наставника, да су сва слова у речима, колико се може постићи, подједнака с онима која служе за углед, #

УЧИТЕЉ 8