Učitelj

120 , РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Мени је непојамно, како чак и сами родитељи чине шале са зачецима најсветијих осећања; једна једина превара детета у игри може нагло да одведе под приликама правој отрованости његове душе, као нпр. што се десило с једном мајком која се учинила пред својом ћерицом као да плаче да би и њу узнемирила, али нагло одбацив руке с лица почне да се смеје, да би дете с нова развеселила. Али се дете не насмеја, већ поче још више да плаче, јер њему није било до игре с осећањима и углед, који дотле мати имаше у очима дететовим беше изгубљен, а с тиме и његово неограничено поверавање.

Долази време, када се дете почиње учити да говори, и тада се веселимо примећеним наивним погрешкама, које дете чини. То напослетку нека буде, али не треба и дете појачавати у томе. И овде се никако не мисли, да ће од тога трпети дечји наивитет, ако се његови незнатни погрешни погледи исправљају. Погрешни погледи дечји само су онда наивни, ако их с потпуном невиношћу из себе сама продуцира; чим се они вештачки почну производити и чак неговати, одмах су одвратни — одмах су лажни. Чим деца постану господари језика, треба васпитачи да буду на стражи да не лаже, а нарочито на опрези према себи самима. У погледу.љубави ка истини васпитачи морају да су према деци светиња. Што се деци заповеди треба најстрожије пазити да сеи изврши. Да би се то могло или боље, да би се на то имало права, не треба заповедати и забрањивати онако у маглу, већ у колико је могућно мање и у колико је могућно лакше послове. Свака се реч мора „ставити на кантар“. Ко то не чини, нема никаква права, да после казни за непослушност.

У овоме се много греши и у кући и у школи. У кући се дешава, да се од мале деце захтева оно, што она још не“ могу извршити; у школама им се дају задаће, за које још нису довољно припремљена, која им нису довољно расветљена, па их према томе не могу ни извршити. Тада деца траже помоћ родитеља, другова или учитеља и туђи се радови потурају ко своји сопствени. А савесношћу, промишљеношћу сваке речи угушена је деци свака прилика за лаж и превару. Ако се пак деци заповедају само потребне ствари, ако дечје задаће не превазилазе његове силе, онда