Učitelj

ЖЕНСКО ОБРАЗОВАЊЕ ДО КОМЕНСКОГА 235

књига. о Јову нека је побуди на подржавање примерима страљења и доброте. За тим нека иређе на Еванђеље и нека се никад од њега не раставља. дела Апостолска и Посланице нека она прими са срдачном радошћу. Кад, тим блазгима и драгоценостима обогати душу своју, онда нека изучи на памет Пророке, Петокњижије Мојсијево, Књиге о Царевима, О Бројевима, О Јездри и Јестири. На крају, кад већ за то не буде било какве опасности, може изучити и Песму над Песмама. На столу нека јој увек буду списи Св. Кипријана, Писма. Атанасијева и књиге Хиларијеве.“ Овога су се нацрта у главном и држали по женским манастирима. Монахиње, које су се одликовале у читању Молитвеника, Еванђеља и Псалтира и које су знале црквене песме, звале су се „Шегагае“ за разлику од неписмених сестара, које су дошле у манастир у зрелијем добу, обично из сиротнијих кућа, и биле употребљаване за грубе домаће послове.“ Колико су цветале ове манастирске школе, сведочи ред имена њиних. бивших ученица, које су се доцније одликовале на књижевном и научном и научном пољу. Особито су се ученошћу одликовале калуђерице ирских ц англо-саксонских манастира; у њиним школама нису се ученице училе само основним предметима, но осим библије и њених коментара, оне су читале и објашњавеле летопис и „историографске измишљотине“, како вели Алдхели у својој „Похвали девојкама“. Сваки Бонифације, просветилац Германије стајао је у најживљој преписци са енглеским монахињама и често им поручивао преписе светих књига, које су оне вршиле врло пажљиво и раскошно. Њиховом помоћу тек пошло му је за руком изазвати жудњу за науком и у германским женским манастирима, нарочито у Елсасу, Тирингији п Баварској и утицају њихову мора се приписати развиће умне делатности, које се среће у женским манастирима Германије од 1Х до ХГУ века. Настава је текла овде на истом основу и у истом обиму, као и у мушким манастирским и катедралним школама. Посветивши се усамљеном и доконом животу, женама нису били туђи ни римски песници и прозајисти, и и до нас је дошло неколико врло успешних покушаја подражавања класицима. Да поменемо из Х века знамениту питомицу манастира Хандерсхајма — Хросвиту, која је писала драме хришћанске садржине, али по спољашњој обради у начину Теренцијеву, и која је написала красним латинским језиком. живот цара Отона. Из ХТ века дошла су до нас два замашна рукописа, у којима су химне и стихови на латинском језику, — што је рад калуберица из Регенсбурса и носи печат блискога познанства, са Овидијем, Хорацијем, Виргилијем и темељно знање Марцијана, Капеле. У истом том веку блиста као јарка звезда и име Елојзино.