Učitelj

Осим знања предмета, т ривије (основних разреда), од/ монахиња се после Х века. тражило и неко знање из квадривије Јо] наука математичких, у колико је то било нужно за израчу навање календарских датума, пасхе и покретних празника, а такође и знање музике

ради примене на црквено певање, Знањем ове врсте одликовале су

се сестре елсаског манастира Св. Одилије. Нарочито су се просавиле у ХП веку две његове настојнице: Релинда и Герада фон Ландсиперг. Прва нам је оставила опширно и песничко тумачење · Песме над Песмама и неколико оштроумних песама; производ друге знаменити Нотбиз Ребећатит (часови, насладе) представља собом свод нелокупнога знања у ХП веку, а раскошне минијатуре (сличице), које у изобиљу ките текст, дају нам право назвати ову драгоцену књигу првим научним уџбеницима енциклопедије, којој је циљ очтгледна настава.

Морамо се чудити и поклонити пред том у ствари јуначком вадаћом ; коју су решавале монахиње у својим ученим тежњама. Свака књига, коју су оне написале, била то сопствена замисао или копија, представља собом споменик стрпљења, издржљивога рада и страснога корачања ка светлости и напретку. Књига из средњега века јесте подвиг послушности и јунаштва, с којим се не могу сравнити никакви подвизи одрицања свога тела.

Осим унутрашњих манастирских школа, при многим већим обитељима постојале су тако зване: спољне или светске школе, у које су још од Х века ишле девојчице из знатнијих кућа, па чак и кћери владалаца и кнежева. Особито су ове школе процветале у ХГи ХП веку и од њих су се доцније развили женски институти. На издржавање ових школа одређиван је извесан део манастирских прихода, и управљала је њима настојница манастира. Предавале су најодличније по науци млађе сестре и искушенице под надзором једне старије сестре; учило се је: читање, писање и разумевање молитвеника, и псалтира, а за ово последње захтевало се знање латинскога језика, и заиста, свака је виђенија девојка, по речима савременика, морала знати "слободно читати и певати латински. Карактеристично је и то, што су псалтир и друге свештене књиге, но закону германском, прелазиле у руке родбине по женској линији, и нису могле друкчије бити отуђене. У истим школама училе су девојчице још и: ручне радове, предење, ткање, шиће и кројење, с тога, што се знање неопходних кућевних потреба и њихово справљање захтевало чак и од краљица — пример нам је за то животопис краљице Матилде, супруге Хенриха 1. Интересантну појаву » у животу

таквих светских школа представља и та околност, што су у њих