Učitelj

266 ЗАБАВА МИ ПОУКА

Сам сам је неговао. сам васпитавао... Сад ми је хвала Богу већ лакше. Све лакше послове прихватила је она у своје руке.

По ме моја болест. Лека (ле нема, али ја живим. " Живим у пркос њој, живим за љубав детета. Помисао, да“ ће остати сама у свету, кад ја очи заклопим, мене онажи, она ме у животу одржава.

То рече па се закашља.

А немате рода упита Војин, тек да што рекне,

— Нигде никога проговори старац, сем Бога на небу и чеда свога на земљи..

Суза му у том тренутку засија у оку.

Добар је Бог !...' Молим му се само толико да ме одржи у животу док је не упознам шта је и какав је ОБ свет... Она га већ и прилично познаје... 5“

Војин је био занесен причањем доброга старца. Он „је његове речи тако рећи гутао. Жалио га је из дубине своје чисте и искрене душе. Муке и патње његове БН. су му пред очима, и он није могао ока на око склопити..

Ни осетио није кад му прође ноћ, и освану дан.

~ Пошто гости доручковаше, поседаше у кола и одоше.

Војин их је пратио очима пуним суза докле је год могао догледати, а кад се већ 17 он уздахну и прошапута :

— Пана ин весели старче!...

|=

Ж

Време лети као на крилима...

Прохујале су већ четири године, од онога вечера, када. је млади учитељ Војин, у своме скромноме дому, дочекао и угостио, озебла путника, ПН Перу, са његовим јединчетом Даницом...

Како нису били један од другог далеко, Војин је врло често одлазио Пери, а и он опет, и ако је слаб био, долазио је Војину. Они се беху спријатељили... Ј1о читав дан преседео би Војин, слушајући свога старог друга, који је умео тако лепо говорити, тако паметно саветовати, да је Војин био занесен његовим родитељским саветима..