Učitelj

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 647

„љубока јава у просветном животу, те светоћ. вароши а међу учитељетвом његовим претежак терет, који ће дуго осећати на грудма својим, јер су изгубили ретког учитеља и велику обрану своју.

Покојни Др. Е. Ханак није био политички агитатор, али је својом снажном ш духовитом речитошћу поражавао противнике сваке врете, који су се дизали на ашколу и учитељество његово.

Кад је године 1891. морао напустити „Педагогијум“ пок. Др. Фридрих Дитес са клерикалне навале, која није могла да трпи слободну реч овог великана педагошког, онда је и по жељи мок. Дитеса и по способностима најодличнији заузео његово место и управу над тим чувеним педагошким расадником, пок. Др. Е. Ханак. После Дитеса наставио је борбу с мрачњацима овај покојник и војевао је таком снагом, да се може слободно кавати, да је само његова дурашност, њетова умешност и обазривост била кадра да одржи, па да још и унапреди ту школу школа, која диже и дичи глас тог светског града. Ни један други град, па ни држава, нису се побринули, као Беч овим, да спреми својим учитељима осн. и грађан. школа, продужну школу и место, где ће ве учитељетво снажити душевно м бодрити духовно за свој узвишени позив. Зна се, да млоги, и најбољи учитељи клону духом и радом, чим се извуку испод школеке стеге и надзорне пажње, па «се изгуби у њима и оно благо, што су понели, из учитељске школе, те постану млоги вамо надничарски работници у винограду Господњу, а код учитеља је то слаба страна. Од њих се тражи љубави за свој позив више него и знања. Беч је, пак, овом установом стао на пут том равјеђивању учитељске снаге и воље, и с тим постао и виђенији и напреднији град од свију другова својих: а поносан је и 6 тога, што је знао поставити на чело те лепе установе људе првог педагошког гласа пок. Др. Фридриха Дитева, а после овога, скоро упокојеног Д-ра Емануела Ханака. па . |

Врло је тешко одредити, какав ће значај имати ова установа у будуће. Зависиће млого од тога, какав ће човек доћи, да продужи ову дивну замисао, коју је Беч засадио пре 29 година, (1870. г.) фи која је млогим нашим, а особито хрватским учитељима и учитељицама пружала богате духовне хране, да су доепели, по повратку свом отуда, на прва места наше народне наставе и управе г ове стране.

Покојни Др, Е, Ханак родио се у Тешну у Аустријској Шлезији, 30. маја, 1841. годике, од сиротих али поштених и угледних родитеља. По имену, по благој нарави, по изгледу и месту у ком се родио, могло би се вакључити, да је славенска врв текла кров жиле овог заслужног мужа; али је школа од њега створила, ватрена Немца, и он се као такав издавао.

У своме месту рођења изучио је велику гимназију, а учитељи су му били данашњи још живи кр. тајни саветник и посланик на царевинском већу Барон Чедик ш чувени професор Др. Оскар Лорени. Октобра месеца 1859. г. ирешао

Ханак на бечко свеучилиште, на Филовофско одељење, где је изучавао историју, немачки језик и Филологију. Као бечки ђак живо је учествовао у народносним покретима, који су онда овладали међу ђацима велике школе, и који је. знатно припомогао, да се патриотизам народни ширио међу омладином немачком, а отуда прешао и на осталу омладину других народности, па и на нашу ерпску.

На четири године доцније, (1863.); био је већ пок. Ханак помоћник учитељски на бечкој, тако званој, академској гимнавији, и са тог је места пустио у свет прве своје књижевне радове, који су му отворили врата на виши учитељски

степен. 38%