Učitelj

тиколско КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 223

С мушким школама за ручни рад иде теже, и ако постоји друштво за ширење наставе ручног рада, које од државе добива субвенцију у 1000 #. год. Уз то и држава (као и поједини кантони) помаже наставнике који походе курсеве за ручни рад. Ипак у пролеће 1896 г, сем Женеве, у којој је у свим градским и сеоским школама, уведен ручни рад, деца су радила ручни рад у овим кантонима :

Тлмећ (11 општина), Вегпе (6), бЛамчв (1), Кмропте (2), Бојепте (2), Ваје-УШе (4), ВАе-Сатрасуе (3), Зећа оце (6), Зајо- ба! (1), јев Свопз (4), Атсоте (1), Тигаоује (6), Уапа (4), Хеџоћаго! (2):

У неколико места постоје при учитељеким школама курсеви за изучавање ручног рада, и сем тога по један нарочити куре сваке године од 1885 год. до данас (сем 1895 г.), који организује авајц. удружење за ручни рад, а држи се у разним местима. У средњу руку ови ву курсеви имали по 160—170 слушалаца. :

Главна је тежња присталица ручног рада да га као обавезан предмет уведу у школу, јер без тога нема изгледа на успех у овој врсти наставе.

ЗЕЈЕ ВА

Према званичним подацима за 1594, 95 и 96 год. израдио је (4. Гафауте свој извештај о стању основне наставе у Белгији. Из тога извештаја изведене су овде најважније чињенице, које ће интересовати и наше читаоце.

ж

Од 1881—1842 год. настава је била остављена, иницијативи општинској или заузимљивости појединих људи. Закон од 18 септембра 1849 год. одређује, да свака општина одржава по једну школу или да се удружи са једном или више суседних општина ради ове сврхе, сем ако приватне школе, које би она могла усвојити не би већ намиривале ову потребу. Настава је била бесплатна за сву децу, чији ба родитељи то тражили. Религијска и морална настава била, је под управом свештеника, и за већину ђака била је обавезна. Иноверци су били ослобођени ове наставе.

Право надзора припадало је ошштини и државним надзорницима. Књиге је одобравала државна управа, а за уџбенике морала и релитије одобрење је долазило по споразуму световне и црквене власти. Свештеници и изасланици црквених старешина имали су увек слобо„дан приступ у шкозу.